Udruženje za kulturu, umjetnost i međunarodnu saradnju “Adligat” učinilo je dostupnim digitalizovane kopije knjiga izdatih 1915. tokom epidemije pegavog tifusa u Srbiji. Među priručnicima se nalaze i detaljna uputstva o ličnoj higijeni, jelu i piću, ponašanju dok traje zaraza i ulozi vjere kako prenosi Nova.
Radi se o knjigama štampanim tokom epidemije pegavog tifusa usred rata 1915. godine, u Kragujevcu, dostupnim na portalu Epidemije.
Knjige pod nazivom “Da budemo zdravi” i “Kako ćeš se sačuvati od pegavog tifusa i povratne groznice” su štampane “za naše hrabre vojnike” i za “borbu protiv zaraze” . Štampala ih je Komisija za suzbijanje zaraza pri Vrhovnoj komandi srpske vojske.
– One su distribuirane vojnicima koji su ih čitali po bolnicama i rovovima, ali su ih rijetko čuvali, zbog čega spadaju u izuzetne raritete srpske istorije epidemija – kaže Viktor Lazić, predsednik Udruženja “Adligat”.
Epidemija tifusa u najgore doba, u ratnoj 1915. godini, spada u jednu od najtežih u istoriji Srbije. Iako su tačni podaci o epidemiji nepoznati, prema radovima pukovnika dr Vilijama Hantera, od tifusa je u tih šest meseci u Srbiji obolelo oko pola miliona ljudi (1.500 do 2.500 dnevno), a umrlo je do 150.000. Dr Hanter o epidemiji pegavog tifusa u našoj zemlji piše da je to bila “najiznenadnija epidemija po porijeklu, najbrža po toku, najveća u intenzitetu, a najbrže zaustavljena od svih poznatih ovakvih epidemija u istoriji”.
Od tifusa je oboleo i veći deo lekara koji su liječili bolesnike, pa je od ukupno 595 lekara čak 122 (oko 20 odsto) umrlo u toku ove epidemije.
Zbog aktuelnosti saveta koje su lekari i Vrhovna komanda davali 1915. godine, Muzej knjige i putovanja je odlučio da naročito izabere i objavi javnosti savete koje bi ljudi i danas, u doba korone, trebalo da pročitaju:
Iz knjige “Da budemo zdravi” (Kragujevac, 1915):
O zdravlju
Zdravlje je najveće bogatstvo ovoga sveta (…). Ali mnogi od nas opet sam sebe uvlači u bolest. (…) Mahom smo nehatni, pa sve uzimamo olako. Pa tako ne poklanjamo dovoljno pažnje ni onome, što nam ti učeni i razumni ljudi preporučuju da činimo ili da ne činimo, pa da izbjegnemo mnogo bolesti i mnoge muke i nevolje. U tome mnogo griješimo.
O čistoći
Čistota je prva pogodba za dobro zdravlje. Čistota je pola zdravlja. Zato valja da se upinjemo, što možemo više, da budemo čisti.
O čistom vazduhu i boravku na suncu
Čist vazduh je našem telu najpreči i najjevtiniji lijek.
Tamo gdje sunce ulazi, bolest izlazi. Gjde nema svjetlosti i sunca, bolest caruje. Sunčani zraci u mnogim bolestima najbolji su lekar. Mnoge kužne klice, koje izazivaju teške i opake bolesti, brzo uginu na suncu, a u pomračini i vlazi množe se i šire.
Mi vrlo često ponavljamo onu narodnu izreku: Koji se čuva, i Bog ga čuva. Ali mahom ne radimo na njoj. Ne čuvamo se, pa zbog toga i sami stradamo, a često i glavom plaćamo, a i svoje uvaljujemo u veliku bijedu.
Nema sramote u tome: biti bolestan
Bolest ne treba kriti. Nikad nema sramote u tome: biti bolestan. Koji bolest krije, lijeka mu nje. Dok se bolest ne pozna, ne može se ni lečiti.
Bolest trebaju da leče – lekari
Za svaki posao traži se pravi majstor, pa se i za lečenje bolesti mora znati istinski majstor.
Kad nam se motika u radu izrba i otupi, mi je nosimo kovaču, da je okleplje. Ako nam se slomi točak na kolima, mi ga nosimo kolaru, da nam ga opravi. Ne nosimo ga gatarama i vračarama.
Šta bi nam i najprostiji čovek rekao, kad bi nas video da svoj pokvareni sahat (časovnik) ne nosimo na opravku majstoru, sajdžiji, nego zovemo neku krezubu babu, da mu obaje vodu ili da mu ovrača, pa da proradi?
Kad se pokvari ova tako složena mašina, kao što je naše tijelo, mi ne tražimo majstora lekara, koji jedini umije tu mašinu opraviti, nego ili ostavimo boelst, da se zapusti i još razvije; ili sami petljamo nešto, te bolest još više pogoršamo, ili tražimo lijek u onih, koji se u liječenje najmanje razumiju.