Ona leži kao klada.
osjećam veliku šuplju planinu njene glave.
Ali živa je.
Zijeva
i češka nos
i navlači pokrivač.
Uskoro ću da je poljubim i spavaćemo.
Daleko je Škotska a pod zemljom krtice jure;
Čujem mašine u noći
dok nebom bijela ruka maše:
laku noć, draga, laku noć.
Poezija: „Dok vetar duva“-Čarls Bukovski