Prošetala jutros zima
niz sokake
i donela poklon svima:
kućercima bele bunde
i vindjake,
i šubare banderama
za glavice,
i drveću za grančice
rukavice.
De vetrovi nek se drznu
da zareže,
neka proba mraz da steže
kad u zoru
sva u krznu polja leže
i daleke njive ćute
odenute
u angoru.
I kaže im zima svima:
„Kad se sunce na svod popne,
vratite mi ove stvari
da slučajno ne okopne,
jer su skupe,
vrede para…
A ja ću ih sačuvati
u srebrnom naftalinu
do sledećeg januara.“