Poznala sam te kad sneg se topi, topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi, opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag, trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag, drag u životu celom.
Poznala sam te u zvonak dan, dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan, znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag, trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag, drag u životu celom.
Poznala sam te kad kopni led, led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled, kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag, trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag, drag u životu celom.