Pjesma “Ljepota” francuskog “ukletog pjesnika” Šarl Bodlera objavljena je u njegovoj zbirci pjesama “Cvijeće zla”.
Ljepota
Ko san kamena, smrtni! Ja sam puna čari, a grudi, što svakog zanose na svetu, stvorene su da bi nadahle poetu ljubavlju večnijom i nemljom od tvari.
U plaveti vladam kao sfinks neshvaćen; S labudom belinom snežno srce mi je; Mrzim pokret koji pomera linije, nikad se ne smejem i nikad ne plačem.
Pesnici, uz moje oblike goleme,
što ih podsećaju na kipove gorde,
u učenju strogom izgubiće vreme;
Jer imam, da sludim ljubavnike bodre, ogledala čista gde sve lepše dajem:
Oči, krupne sa večitim sjajem!
Š. Bodler