Danas je Svjetski dan čokolade. Inače, ime za drvo kakaovca, Theobroma cacao, znači “hrana za bogove” i malo je ljudi koji se s tim ne bi složili. Čokolada ima dugu istoriju koja seže sve do Maja, starog naroda središnje Amerike.
Maje su prvi upotrebljavali plodove kakaova stabla, koje raste u tropskim kišovitim šumama Amazone, za izradu ukusnog napitka zvanog “chokolatl”. Tu gustu, bogatu tečnost u dobivali su kuhanjem i mljevenjem plodova kakaovca koje su zatim miješali u vodi s čilijem. Maje su plodove upotrebljavali i kao valutu za plaćanje i darove za proslave.
U mnogim receptima za kolače i deserte čokolada je najbitniji sastojak, pa kvaliteta čokolade koja se upotrebljava ima veliku ulogu. Čokolada mora biti glatka, sjajna i boje mahagonija, ne smije biti preslatka, treba biti hrskava i mora se čuti zvuk lomljenja kad se lomi. Čokolada s velikom količinom kakao maslaca trebala bi se vrlo brzo topiti u ruci te odmah otopiti u ustima. Osnovni okus čokolade je gorkast s vrlo malo kiselosti.
Čuvajte je na temperaturi od 10 do 15 stepeni. Čokolada vrlo lako poprima mirise, pa je čuvajte u hermetički zatvorenoj posudi. Njena svestranost vidi se u tome što je jednako možete koristiti u slatkim i slanim jelima. Dodajte je u kolače, pudinge, od nje napravite kremu ili glazuru, prelev za deserte ili svježe voće.
Svakako su najveću maštovitost u upotrebi čokolade u slanim jelima pokazali Italijani. Još u 18. vijekuu dodavali su je u recepte, poput prženih jetrica umočenih u čokoladu, čokoladne supe, čokoladnog pudinga s teletinom ili pak čokoladne palente. Male količine čokolade dodajte umaku za mesna ili riblja jela, a najbolje ide uz luk, češnjakom, paradajzom i začinima. Kako biste smanjili gorkost jela, kockicu tamne čokolade dodajte u ragu od mesa ili divljači.