Sveta velikomučenica Marina spada među najznačajnije letnje praznike Srpske pravoslavne crkve, iako njen dan, 30. jul, u kalendaru nije upisan crvenim slovima. U narodu od davnina poštovana kao Ognjena Marija, čijeg se gnijeva mnogi vjernici plaše jer kažnjava plamenom, zaštitnica je seljaka, polja, njiva, letine, trudnica i samrtnika.
Na ikonama je najčešće predstavljena sa krstom i palmom, sa simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama, a nekad je okružena kućama u plamenu. Sveta velikomučenica Marina − Ognjena Marija, bila je hrišćanska rimska svetiteljka iz 3. vijeka, koja se poštuje i u pravoslavnoj, i u katoličkoj, i u anglikanskoj crkvi.
Dan njenog pomena je 30. jul. Pošto se slavi usred ljeta, ubraja se u red “ognjevitih” svetaca, zajedno sa Svetim Ilijom, Blagom Marijom i drugima za koje se verovalo da pale ognjem i ubijaju gromovima. Predanje kaže da se tokom tih praznika ne smije raditi u kući ili u polju, kako se na dom ne bi navukao njihov gnijev.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velikih letnjih vrućina “gori nebo i zemlja”, ne rade nikakvi poslovi. Predanje kaže da one kojima se 30. jula zapali žito, sijeno ili dom svetica opominje, jer su se ogriješili radeći na njen dan.
A ako čujete grmljavinu, to može da bude i loš znak − vjeruje se da je pred nama teška i sušna godina, pa i bolest i siromaštvo prema nekim tumačenjima.
Na Ognjenu Mariju treba izbjegavati i kupanje u rijekama i drugim velikim vodama. Ovu svetiteljku posebno poštuju žene, tako da 30. jula ne rade ni u kući, ni u polju, a narod kaže da “ne valja ni konac u iglu udenuti”. Vjeruje se i da djevojke treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa, te će ih on zauvijek doživljavati kao “svoj odraz u ogledalu”.