Polugodišnji budžetski prihodi pokazuju stabilnost, rast ključnih ili određenih poreskih kategorija i niži deficit od planiranog, a država redovno servisira sve obaveze. To je saopšteno iz Ministarstva finansija.
Kako se navodi u saopštenju, ukupni prihodi budžeta države ostvareni su u iznosu od 1.322,8 miliona eura, što predstavlja 97,3 odsto plana i veći su (1 odsto) u odnosu na isti period prethodne godine.
“Ovaj rezultat je ostvaren, uprkos manjim prilivima iz donacija, koje se očekuju do kraja godine”, kazali su iz Ministarstva.
Ključne kategorije poreza su u porastu, te je porez na dobit pravnih lica ostvaren u iznosu od 210 milion eura, što je 9,9 odsto više nego prošle godine i 5,9 odsto iznad plana.
“Prihodi od poreza na dohodak fizičkih lica veći su za 23,3 odsto u odnosu na 2024. i iznose ukupno 46,6 miliona eura. Od poreza na dodatu vrijednost (PDV) naplaćeno je 602,1 milion eura, što je 66,1 miliona eura više nego prošle godine, odnosno 12,3 odsto”, navodi se u saopštenju.
Blagom odstupanju naplate od plana doprinosi i povraćaj PDV-a za preko 20 odsto veći nego u istom periodu prošle godine.
“Povećani povraćaj, prije svega, ukazuje na dinamičnu privrednu aktivnost, ali i na redovnost ispunjavanja obaveza prema privredi”, kažu iz MF.
Prihodi od akciza ostvareni su u iznosu od 172,9 miliona eura, što je 7,9 odsto više nego lani i 1,3 odsto iznad plana.
“Ostali prihodi iznosili su 23,7 miliona eura, što je čak 62,5 odsto iznad plana, uprkos tome što je tokom 2024. godine bilo jednokratnih uplata koje sada nijesu prisutne”, kazali su iz Ministarstva.
Budžetski prihodi za jun iznosili su 225,8 miliona eura, što je 2,1 odsto više nego prošle godine, dok je bruto naplata poreza u junu premašila plan, kao i prošlogodišnji rezultat za preko 12 miliona eura, uz snažnu proaktivnost u radu Poreske uprave i Uprave carina.
“Prvo, napušta se zastarjeli koncesioni model i uvodi sistem odobrenja, što donosi veću pravnu sigurnost, jasno definisane obaveze i precizniju kontrolu i nadzor. Drugo, uvode se snažne mjere zaštite društvenih vrijednosti – kroz zabranu maloljetničkog klađenja, regulaciju oglašavanja i ograničenje lokacija objekata u blizini obrazovnih institucija, pitanje zavisnosti. Treće, uvode se savremeni mehanizmi za sprečavanje pranja novca, uključujući videoidentifikaciju igrača i praćenje tokova novca, uz ovlašćenja za nadležne organe. Četvrti stub odnosi se na finansije – povećavaju se naknade, ali sa mjerom jer se uvažava ekonomska realnost industrije i čuva njena održivost”, objašnjavaju iz Ministarstva finansija.
Ovo, kako su istakli, nije reforma na papiru, već konkretan iskorak ka jačoj borbi protiv sive ekonomije, uvođenju digitalnog nadzora, unapređenju kontrole nad internet klađenjem i usklađivanju sa najboljim evropskim praksama. Ujedno, snažno se doprinosi mjerama protiv finansiranja terorizma i omogućava kvalitetnija kontrola poslovanja priređivača.
“Usvajanjem ovog zakona, ne samo da se adekvatno uređuje ova oblast u, već se pokazuje i neophodni kapacitet institucija da izdrže interesne pritiske i nesmetano i dosledno sprovode neophodne i značaje reforme. Usvajanje novog zakona u oblasti igara na sreću, nakon dvadeset godina i niza neuspjelih pokušaja i nedovršenih procesa, predstavlja snažan iskorak države, javnog interesa, reformi i svih u ovoj industriji koji zakonito posluju. Partnerska ruka države je tu – da zajedno sprovedemo zakon, jačamo povjerenje i gradimo održiv, odgovoran i transparentan sektor”, stoji u saopštenju.
Ministarstvo finansija izrazilo je zahvalnost svima koji su prepoznali važnost ovih promjena, posebno poslanicima, članovima Vlade i stručnim timovima koji su dali doprinos u okončanju ovog važnog reformskog procesa.
Izvor: RTCG