Volim slušat’ morskijeh talasa
strahovitu smrtonosnu jeku,
i noževa krvožednu seku,
i lajanje nesnošljivih pasa;
Volim čuti groma lelek pusti,
i urlanje lavova svirepo
nego osmeh umereni lepo
s čovečijih tankih slušat’ usti.
More davi, strašno lav ujeda,
sablja seče, grmeć’ grom obara
al’ toliko pokora ne stvara,
kao osmeh čoveijeg jeda.