Značajan rast prometa i skok oba berzanska indeksa obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je Svjetska banka (SB) prognozirala da će crnogorska ekonomija naredne godine rasti po stopi nižoj od ovogodišnje, prenosi portal RTCG.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija, MNSE10, blago je ojačao na 799,32 poena, a MONEX neznatno na 10.460,64 boda.
Promet, realizovan kroz 96 transakcija i u kojem su najviše učestvovale akcije Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), iznosio je 497,18 hiljada eura i bio je skoro devet puta veći od prošlosedmičnog.
Rasle su akcije Instituta “Simo Milošević” 3,7 odsto na 33,17 eura, kao i CGES-a i Plantaža po 1,6 odsto na 63 centa, odnosno 12 centi. Gubile su dionice Crnogorskog Telekoma skoro dva odsto na 1,51 eura, Jugopetrola neznatno na 11,48 eura i Zetatransa 1,7 odsto na 56 centi.
Trgovano je i akcijama Solane “Bajo Sekulić”, koje su ostale na prošlosedmičnom nivou od 1,5 eura.
Na berzi je ove sedmice trgovano i dionicama Budvanske i Ulcinjske rivijere, Marine Bar i Elektrooprivrede, koje su u petak koštale 6,4 eura, 5,5 eura, 1,6 eura i 3,5 eura. Trgovano je i akcijama Poslovno logističkog centra Morača i Port of Adrie, koje koštaju dva eura, odnosno 11 centi.
Promet akcijama fondova iznosio je oko 700 eura, a trgovano je jednino Trendom, čija je vrijednost ostala nepromijenjena na 7,01 cent.
Predstavnici SB su ove sedmice saopštili da će crnogorska ekonomija naredne godine rasti po stopi od 2,8 odsto, što je procenat manje nego u ovoj, jer velike investicije u sektoru saobraćaja i infrastrukturna ulaganja polako usporavaju.
Viši ekonomista SB, Marc Schiffbauer, kazao je da su izgledi za Crnu Goru i dalje pozitivni.
“Projektovano je da će se rast smanjiti sa ovogodišnjih 3,8 odsto na 2,8 odsto u narednoj i na 2,5 odsto u 2020. godini”, kazao je Schiffbauer na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen Redovni ekonomski izvještaj za Zapadni Balkan.
On je objasnio da je to u određenom smislu normalno, jer velike investicije u sektoru saobraćaja i infrastrukturnih ulaganja, koja su u velikoj mjeri ove i prošle godine podržavala rast, polako usporavaju.
Ove sedmice odlučeno je da se nastavak suđenja bivšem gradonačelniku Podgorice, Miomiru Mugoši, zbog zloupotrebe službenog položaja u slučaju Carine, odloži za 20. novembar.
Tužilaštvo je na ročištu u Višem sudu tražilo odlaganje, jer je u međuvremenu podignuta optužnica protiv ostalih u postupku koji su predloženi kao svjedoci. O toj optužnici još nije odlučeno, a tražiće se spajanje tog i postupka u vezi Mugoše.
Mugoša je ranije odbio da pregovara o potpisivanju sporazuma o priznanju krivice u slučaju Carine. Nakon toga je optužnica proširena i na njegove nekadašnje saradnike Dragana Đukića, Dragana Kruščića i Dragicu Mitić, kojima je takođe nuđeno da potpišu sporazume u kojima bi optužili bivšeg gradonačelnika Podgorice, ali su i oni to odbili.
Za slučaj Carine, kojim je budžet glavnog grada oštećen za 6,7 miliona eura, prvo je optužen Mugoša. Zbog nedostatka dokaza protiv nekadašnjeg prvog čovjeka Podgorice, tužilaštvo je usred suđenja proširilo istragu, a potom i optužnicu.
Mugoša se tereti da je 2007. zloupotrijebio položaj tako što je bez odluke lokalnog parlamenta omogućio prodaju vrijednog zemljišta od 15,2 hiljade kvadrata na Starom aerodromu.
Iz Vlade je ove sedmice najavljeno da će brod za seizmička istraživanja nafte i gasa uploviti u crnogorske vode 1. novembra, dok će Crna Gora prvu naftnu bušotinu imati krajem naredne godine.
Direktor Uprave za ugljovodonike, Vladan Dubljević, kazao je da kocesionari već plaćaju državi naknadu od oko 1,5 miliona eura godišnje.
“Pravi profit nas čeka tek pronalaskom nafte i gasa. Onoga trenutka kada krene proizvodnja, mi dijelimo taj profit, a definisali smo sistem tako da bude zasnovan na koncesionoj nadoknadi, plus posebnom porezu na profit”, rekao je Dubljević.
Podjela će biti na 62 odsto do 68 odsto u korist države Crne Gore.