Blagota Baćo Mitrić: Izvodi iz recenzije Marije Jovanović “Narcisoidna autobiografija jednog taoca”

“…Prekomernost u svemu što je želeo i čemu je težio, odredila je sudbinu naratora ovog romana, pisanog u formi ispovedne proze… On rešeta svoj život obeležen žestokim, reklo bi se – karamazovskim strastima… U mladosti je ludovao za fudbalom jednako kao za knjigama i na oba polja žnjeo uspehe …Ali je istovremeno doživeo krah u ljubavi, za njega najvažnijoj sferi života. Ena, devoja koju je bezumno voleo, iznebuha se udala za drugoga. Od tog kobnog trenutka, narator se prepušta kockanju, svojoj drugoj asutodestruktivnoj strasti, pored svakodnevnih kafana. Bio je to prividan zaborav, beg od danteovski odane i predane ljubavi prema Eni…Lagano, ali neumitno, on tone u samoću. U svesno odabranoj samoizolaciji, narator, međutim, ne čami, već, tragajući za smislom postojanja, on odavno piše. Pisanje postaje još jedna njegova strast. Ovog puta, blagotvorna strast. Piše, da bi izlečio dušu, da bi se obračunao sa sobom i drugima, da dokuči do tajne ljubavi…” (M. Jovanović)