Stihovi šapuću školjci
kroz pjenu morskoga vala
umilnim treptajem brode
slanim se okusom vode
do njena bisera mala.
Stihovi šapuću tiho
tiho da ne mogu tiše
ma skoro da nema ih više
da samo školjka ih čuje
da samo njoj se svide.
Stihovi miluju školjku
k’o da ih nešto veže,
a biser sjajem sjaji
obasja nemirno more
kroz rane jutarnje zore.
Školjka se zatvara sama
gase se biserna zrnca
ostaće more samo
nemirnim valom svojim
i stihom da svjetluca.