Kažu da je fotografija jedina stvar na svijetu koja može da zaustavi vrijeme, stoga često težimo da srećne trenutke i lijepe prizore ovjekovječimo fotografisanjem.
Radoje Raca Vučetić je profesionalni fotograf koji se fotografisanjem bavi od malih nogu. Rodjen je u Beranama 12 avgusta 1979. godine. Završio je srednju školu kao Elektrotehničar elektronike u Beranama u Srednjoj stručnoj školi i odmah po završetku počeo je da radi kao barmen u caffe baru “Monika” 1998. godine. Pored fotografije, kojom počinje da se bavi sa nekih deset – 11 godina, njegova velika ljubav – hobi bila je i muzika. U istom tom kafiću počinje da pušta muziku, neki njegovi počeci u tom deeyajing svijetu. I tako su fotografija, ljubav prema motociklima i deeyajing do dana današnjeg, kako sam kaže, ostali njegova velika ljubav. Pored toga, velikim dijelom srca je posvećen vazduhoplovstvu, pa samim tim se i bavi rc modelarsvom, i dobar je rc pilot.
Fotografija i Vi. Kako počinje vaša priča?
Sa fotografijom sam poceo tako jer je moj djed po ocu, Veso, na dan penzionisanja davne 1977. godine dobio ruski Kiev aparat za fotografisanje, izuzetno napredan za to vrijeme. I uvijek me je taj aparat impresionirao. Eto, stariji je od mene dvije godine. Sa deset – 11 godina sam otišao u obližnju foto radnju, kod sad na žalost pokojnog fotografa Pekija, kupio film, u zamolio ga da mi po nešto objasni što je od srca i učinio. I hvala mu! Tako sam počeo sa fotografijom.
Šta vas je privuklo za fotografisanjem?
Sama činjenica da fotografija može da traje, živi više od ljudi me je inspirisala! I sve česce sam gledao da zabilježim svaki lijepi trenutak ili neki događaj i sačuvam ga od zaborava. U ostalom, fotograf je jedini taj koji može da izvuče osmjeh svakoj ženi.
Koliko je vremena trebalo da naučite da fotografišete?
Pa neke osnovne stvari naučite relativno brzo. Ali makar što se mene tiče, fotografija je istraživanje u nedogled i uči se po nešto novo bukvalno svakog dana. U tome i jeste čar fotografije.
Šta je po Vama dobra fotografija?
Po meni je dobra fotografija trenutak, spontanost i zapažanje.
Da li postoji recept za dobru fotografiju?
Recept za dobru fotografiju je imati smisla, i naravno voljeti to iznad svega. Recept za svaki uspjeh je ljubav prema nečemu. Tako i za fotografiju.
Koju opremu koristite za fotografisanje?
Pa ja sam ljubitelj Canon aparata, što ne znači da su drugi brendovi lošiji ili nisu bolji.
Imate li uzor?
Uzor su mi svi fotografi. Od svakog možete da naučite puno toga, šta valja i šta ne valja. Konkretno ne bih izdvajao nikoga.
Postoji li poznata osoba koju bi željeli da fotografišete?
Pa što se poznatih osoba tiče, spisak je podugačak, naravno da bih volio da neke od njih fotografišem. Ali ja više volim kada pronađem u nekoj nepoznatoj osobi neki x faktor i onda to pretvorim u dobru fotografiju.
Da li se isplati biti fotograf i koliko su u beranama traženi fotografi?
Ja nikada na fotografiju nisam gledao kao na biznis. Nikada nisam zaradio neku sumu novca od toga, osim eventualno od neke nagrade. Mada vidim da sam otišao u tom pravcu, da sam od mog hobija napravio biznis, ne bih pogriješio. Dobar fotograf je itekako tražen kod nas, a i lijepo plaćen.
Vaši budući planovi i ideje?
Moji neki planovi u budućnosti su svakako da se itezintivnije bavim fotografijom, možda pretvorim to i u neku vrstu biznisa, ali otom potom.
Vaša poruka mladima?
Poruka mladima bi bila, nađite svoj hobi, posvetite se njemu, boravite u prirodi, zaljubite se, volite i ne dozvolite da vas bilo ko pokoleba na putu ka vašem vrhu jer znajte i to da postoje i oni ljudi koji su rođeni da naruše nečiju harmoniju, nirvanu. Ne dozvolite im to.