Poezija: “A i tebe molim” – Desanka Maksimović

i mati i prijatelj polako raziđu

i pljusak se kroz rastresitu humku sruči,

i treba li se bojati pauka savesti

i šta on među crvima i stonogama znači.

Javiću ti ima li razlike

između grumena zemlje i čoveka,

između suza i voda ponornica,

i treba li strepeti od izjednačenja

sa biljkom, kapljom i mineralom,

a i tebe to molim.

Javiću ti treba li se bojati časa

kad sve naše riznice pređu u nepoznate ruke

i da li se njihova vrednost tamo menja

i da li je život samo šahovska igra

jezgri i ćelija, a i tebe to molim.

Ako prva odem, javiću ti,

javiću ti sudbinu pesnika, srca,

i šta on u susedstvu večne ravnodušnosti znači,

i šta bude sa munjama i dugama naših ljubavi,

a i tebe to molim.

Ako prva odem, javiću ti

javiću ti šta bude iza velike oseke

koja posle smrti nastupa.

I da li postoje i tamo plime sećanja

i da li će te naneti kadgod na moje obale,

a i tebe to molim.