Aleksandar Raković rođen je 21.02.1994. godine. On je fudbaler, profesor geografije i trener u školi fudbala Nacional Berane.
Za sebe kaže da je uporan, snalažljiv, ambiciozan i emotivan. Trudi se da ima svoj stil i po njemu bude prepoznatljiv.
Za naš portal govori o ljubavi prema fudbalu, fakultetu, planovima…
Zašto baš fudbal?
Ljubav prema fudbalu počinje od prvog kontakta sa loptom, i ona neće prestati do kraja života. Oni koji ga ne igraju ne mogu je razumjeti. Jednostavno, lopta je prva ljubav a fudbal je život.
Za koji klub igrate i na kojoj poziciji?
Poslednjih pola godine sam igrao u Fudbalskom klubu Berane. Igram na poziciji štopera. Tokom karijere sam promijenio dosta pozicija a treneri su odlučili da je pozicija štopera prava za mene, vjerovatno zbog moje borbenosti i mirnoće sa loptom.
Sjećate li se početaka igranja fudbala?
Mislim da taj dan ostaje u pamćenju svakog fudbalera, kada zajedno sa roditeljima dodje prvi put na stadion. Moj početak je vezan za školu fudbala “Dupli pas”.
Ko vam je bio uzor i da li ga sad imate?
Kada sam bio mali imao sam više uzora i idola, dok se sada trudim da imam svoj stil i po njemu budem prepoznatljiv.
Da li ste igralli za reprezentaciju?
Da. Bio sam član svih reprezentativnih kategorija sve do omladinske.
Najteži protivnik?
Na domaćoj sceni svakako je to naš najveći klub Budućnost. A dok sam sa reprezentacijom igrao najteže je bilo protiv Hrvatske u kojoj je tada igrao sadašnji viceprvak svijeta i osvajač Lige šampiona Mateo Kovačić.
Imate školu fudbala, recite nam nešto o tome?
Već dvije godine radim u školici fudbala Nacional Berane. Imamo oko 60 članova, a treninge radimo u balon sali kod fudbalskog stadiona.
Da li je ljepše biti trener ili fudbaler?
Dosta teško pitanje, ali ako bih baš morao da izaberem onda mozda ljubav prema djeci presudi i moj odgovor bude trener.
Bavite se profesionalno fudbalom. Ali završili ste i fakultet?
Završio sam osnovne studije, a odbrana master rada me dijeli od završetka master studija. U jednom trenutku karijere sam se povrijedio i tada odlučio da upišem fakultet. Za vrijeme studiranja nisam zapostavljao fudbalsku karijeru i uz mnogo odricanja i posvete uporedo igrao fudbal, učio i završio fakultet.
Radili ste i kao profesor? Gdje i šta predajte? Da li imate želju da opet sjedite za katedrom?
Stručno osposobljavanje sam završio u našoj gimnaziji Panto Mališić. Trenutno nemam posao u struci ali ogromna želja postoji da u narednom periodu počnem da radim u školi kao profesor geografije.
Da li je potrebno puno rada i odricanja? Kako usklađujete sve obaveze?
Moji poslovi su jako odgovorni, zbog čega je potrebno veliko odricanje i posvećenost. Svaki dan mora biti isplaniran unaprijed. Naravno, podrška i razumijevanje direktora škole ili fudbalskog trenera su od velikog značaja.
Vaša najveća podrška?
Porodica, djevojka i prijatelji su moja najveća podrška.
Vaš najveći uspjeh?
Moj najveći uspjeh u fudbalskoj karijeri je ulazak u prvu ligu sa fudbalski klubom Jezero iz Plava prošle godine. Osjećaj je bio fenomenalan.
Planovi za budućnost?
Kao primarne planove za naredni period istakao bih odbranu master rada i upis Uefa B licence.
Poruka mladima?
Moja poruka mladima je da ulažu u sebe, da se školuju i rade ono što vole jer je to recept da budu srećni.
