Beranci u zavisnosti od trenutne platežne moći i ljubaznosti konobara, vole da časte za uslugu koju dobili.
Koliko često ostavljamo bakšiš u kafićima, restoranima, klubovima, ali i taksistima i u lokalnim prodavnicama i pekarama?
Ovo pitanje smo postavili sugrađanima, ali i zaposlenima koji očekuju napojnice.
„U redu je dati konobaru bakšiš ako imate od čega. Ali zašto treba neko ko možda ima i manju platu od tog konobara da se osjeća neprijatno ako ne može da mu ostavi bakšiš? Možda sam ja jedva skrpila novac da izađem sa društvom i da se ne izdvajam od njih, i onda još da razmišljam o čašćavanju konobara? On za razliku od mene prima platu”, rekla je za naš portal Sanja.
Stefan je imao slično mišljenje, ali i dodao da u kafićima ostavlja napojnice u slučaju da zna konobara od ranije ili trenutno ima više novca kod sebe. „Veliku ulogu igra i ljubaznost konobara, ali i trenutna finansijska situacija. Trideset do pedeset centi uvijek mogu da ostavim za ljubaznost“, rekao je ovaj sugrađanin.
Neki sugrađani su istakli da daju napojnice ukoliko imaju razlog za slavlje ili ako su popili malo više pa su raspoloženi više nego inače.
“Mislim da bakšiš motiviše konobara da bude ljubazniji i brži. Ako moram pola sata da čekam konobara, pa je još i neljubazan, nikad ne ostavljam bakšiš”, smatra Maja.
Odgovor na ovo pitanje smo potražili i od zaposlenih koji očekuju bakšiš.
„Budući da sam radio u nekoliko lokala i restorana u Beranama, imao sam priliku da upoznam dosta ljudi koji su mi zapamtili lik. Na taj način sam stekao ljude koji mi stalno ostavljaju napojnice, u većini slučajeva zato što me poznaju, mada veliku ulogu svakako igra i ljubaznost prema gostima. Svaki konobar treba da poštuje granicu do koje smije da ćaska sa gostima na radnom mjestu“, rekao nam je Goran koji trenutno radi u jednom restoranu.
Slađa iz lokalne pekare je priznala da dobija veće napojnice u toku sezone kada dođu ljudi iz inostranstva da trguju. I ona se slaže da je važno biti ljubazan, ali i efikasan u svom poslu. „Dešava se da nekoliko ljudi čeka svoj red na kasi, a u pekari je veoma toplo, tako da su mušterije nervoznije. Svi radnici su već umorni, ali u opisu našeg posla stoji da budemo nasmijani i efikasni, tako da uvijek postoji neka nagrada za taj trud od mušterija koje su svjesne te činjenice“, zaključila je ona.
U razgovoru sa taksistima ekipa našeg portala je dobila zanimljive odgovore.
„Uglavnom bakšiš dobijam od ljudi koje poznajem, ili ako u razgovoru sa mušterijom saznam da se nekako poznajemo ili da poznaju moje roditelje. Najveći bakšiš mi je bio 50 eura, kada sam prošlog ljeta prebacio druga do Podgorice. Putovali smo iz Berana, cijena vožnje je bila 50 eura, a on mi je na podgoričkom aerodromu dao 100 eura i rekao da zadržim kusur. Naravno, momka sam znao od ranije. To svakako utiče na ovaj posao“, rekao je Vule.
Nikola je za naš portal rekao da je bakšiš veći u ljetnjim mjesecima zbog sezone, ali i na početku mjeseca. Posebno je istakao vikend kada vozi sugrađane do klubova nakon ponoći. „Ljetu se svi radujemo, baš zbog toga što veliki broj ljudi dođe u naš grad i umije da nagradi ljubaznost i efikasnost u poslu“, napomenuo je ovaj taksista.
Mirko je istakao da ljeti radi u taksiju baš zbog toga što su napojnice veće i ima više posla.
S obzirom da postoje drugačija pravila u raznim kulturama, stručnjaci su pokušali da daju neka opšta pravila koja će važiti u najvećem broju slučajeva. U Evropi se preporučuje da bakšiš u restoranu bude od 5 pa do 15 odsto od ukupne cijene, posebno kada su u pitanju skuplji restorani. Za taksi usluge ta vrijednost je oko 10 odsto. U pojedinim kulturama je uvreda ostaviti napojnicu.
Na kraju, stručnjaci su došli do zaključka je bolje ostaviti nešto nego ništa.