Ako EU hoće da predvodi svijet u dekarbonizaciji ekonomije, veliki su zahtjevi pred 41 rafinerijom, koliko ih uma u Uniji, ali i pred industrijskim klasterima i državama, ocijenjeno je na međunarodnoj konferenciji u Sofiji o dekarbonizaciji, piše Pobjeda.
Delegaciju crnogorskih novinara na ovaj skup, čiji je organizator evropska mreža naftnih kompanija Fuels Europa, doveo je Helenik petroleum, većinski vlasnik Jugopetrola. Odluka EK je da do 2050. kompletna ekonomija bude dekarbonizovana. U Briselu ima i onih koji kažu da nam rafinerije više neće trebati, ali zaboravljaju da su tečna goriva najbolje rješenje – ocijenio je generalni direktor Fuels Europe Džon Kuper i dodao da postoje tehnologije da automobilska industrija do 2025. prestane da koristi benzin i dizel.
On je objasnio da će naftna industrija potrošiti milijarde na razvoj niskokarbonskih goriva i istakao da je neophodno da države smanje dažbine, koje čine 70 odsto cijene, kako bi nova goriva bila konkurentna.
Podsjetio je da nema akciza na električnu energiju, iako ona može poticati i iz karbonizovanih izvora. –
Upotreba tečnih goriva za građevinarstvo i automobile opada, ali raste za avijaciju, brodove, petrohemiju – kazao je Kuper i dodao da se novim tehnologijama i električnom energijom može zamijeniti polovina potrošnje tečnih goriva. To bi, kako je istakao, značilo da se treba okrenuti tehnologiji za smanjenje karbona u tečnim gorivima. –
Srebrni metak, odnosno niskokarbonski proizvod koji u potpunosti može da zamijeni dizel i benzin nijesmo našli. Ali ima niz tehnologija koje mogu da se koriste, ili su u fazi razvoja – kazao je Kuper i dodao da je riječ o većoj efikasnosti rafinerija, CCUS tehnologiji, zelenom hidrogenu, kvalitetu goriva, održivim i naprednim biogorivima.
Tehnologija je i dalje skupa, a problem je i redizajn pumpi, jer su za hidrogen potrebni jači rezervoari. Sada su u prodaji automobili na hidrogen „tojota mirai“, SUV „hjundai aj iks 35 FCEV“ i „honda klariti“. Svoje modele predstavili su Mercedes-Benc, Ford, Leksus, Dženezis i Audi, dok je BMV za 2020. najavio proizvodnju svog hidrogenskog modela. Brzinski rekord za hidrogensko vozilo je 461 kilometra na sat, koji je postiglo vozilo Univerziteta Ohajo „bakej buletsl 2“ u avgustu 2008. Prototip „ford fjužn“ je, recimo, išao 333,6 kilometra na sat.
Tehnologija je i dalje skupa, a problem je i redizajn pumpi, jer su za hidrogen potrebni jači rezervoari. Sada su u prodaji automobili na hidrogen „tojota mirai“, SUV „hjundai aj iks 35 FCEV“ i „honda klariti“. Svoje modele predstavili su Mercedes-Benc, Ford, Leksus, Dženezis i Audi, dok je BMV za 2020. najavio proizvodnju svog hidrogenskog modela. Brzinski rekord za hidrogensko vozilo je 461 kilometra na sat, koji je postiglo vozilo Univerziteta Ohajo „bakej bulets 2“ u avgustu 2008. Prototip „ford fjužn“ je, recimo, išao 333,6 kimetra na sat