Prije izvjesnog vremena, došli studenti kod mene ( a da đe drugo no u kafić), sa raznih strana (hoću reći fakulteta) sa molbom da im pomognem da im se dozvoli produženje roka za studiranje “po starom”.
Kako?-pitam, a oni u glas – napišite nešto o tome…I pominju nekakve instruktivne rokove…Ja im kažem – nema instrutiktivnih rokova, jer su suprotni samoj suštini prava, jer nikoga ne obavezuju. Postoji prekluzivan rok, koji, kad mu dođe propisano vrijeme sve “reže”…A oni, opet u jedan glas – a kako oni(valjda misle na vlast) mogu da prekrše razne prekluzivne rokove i nikom ništa…A ja njima, opet “profesorski” – staro je pravilo da iz tuđeg prava ne možete izvlačiti bilo koje svoje pravo. Pa šta da radimo, slali smo sto molbi na sto adresa(naravno, studentska prećerivanja), pa ništa. A ja njima, “pilanski” – ŠETAJTE, do iznemoglosti šetajte, u protivnom, ako vas vrate “na Bolonju”, izniće vam rogovi od neznanja, -jer je studiranje “po Bolonji” antistudiranje u našim crnogorskim uslovima i materijalno, i kadrovski, i smještajno, i kako god hoćete…A to znači da smo svi bili prevareni – i profesori, i studenti, i svi smo ćutali, osim, čini mi se, Ekonomskog, koji je nastavio “po starom”. A “Bolonjci” očas posla došli do završetka trogodišnjih studija u kojima su svi predmeti bili jednosemestralni!!!??? I oni sa hiljadu strana, i oni sa dvjesta.trista strana. I tako došli do masovnog “diplomiranog neznanja”, Stoga, ŠETAJTE, jer je šetnja dobra i za političke i za krvne sudove…