Unija poslodavaca insistiraće da se u narednom periodu uporedo sa reformom javne uprave radi i reforma parafiskalnih nameta, kazao je “Vijestima” šefa sektora za međunarodnu saradnju i ekonomiju Unije poslodavaca Crne Gore Mirza Mulešković.
Unija poslodavaca je krajem prošle godine sprovela istraživanja kojim je utvrđeno da u Crnoj Gori postoji 1.365 parafiskalnih nameta – vrsta taksi i naknada koje naplaćuju država i lokalne samouprave. Istraživanje je obuhvatilo čak 4.319 pravnih propisa (zakoni, podzakonski akti, opštinske odluke…) kojim se uvode ovi nameti. Vođa istraživanja profesor Đorđije Blažić je tada rekao da se ovi nameti nekontrolisano uvode, da je dovedena u pitanje njihova legalnost, kao i da niko ne vrši stručni nadzor nad harmonizacijom propisa.
Većina poslodavaca je u anketi tada saopštila da broj taksi i naknada koje plaćaju predstavlja barijeru u poslovanju i za otpočinjanje biznisa, kao i da vlasti ne uključuju privredu u donošenje propisa kojim se uvode te dažbine.
Iz Vlade su tada obećali da će hitno analizirati ovaj problem i da će ambijent za poslovanje učiniti povoljnijim. Mulešković kaže da je od tada bilo reakcija donosilaca odluka, da je u nekim opštinama došlo do smanjenja ovih dažbina i njihovog broja, ali da će trebati vrijeme da se reforma parafiskalnih nameta sprovede.
On je naveo da je Unija poslodavaca tokom 2017. godine veliki dio svojih aktivnosti upravo orijentisala ka izradi “Analize parafiskaliteta u Crnoj Gori”.
“Moramo priznati da je ovo bio veoma zahtjevan poduhvat, koji je samo početak jednog veoma napornog posla koji bi trebalo da bude urađen u narednom periodu. Očigledno je da su parafiskaliteti velika barijera za poslovanje privrednika u Crnoj Gori, te svi zajedno treba da radimo na definisanju politika koje će u narednom periodu stimulisati rast privrednih aktivnosti u svim opštinama. Nakon javne prezentacije dokumenta jasno je bilo da nećemo imati pozitivne ocjene od svih donosioca odluka, što i jeste bio slučaj. Ali ipak, raduje činjenica da su skoro svi, kako predstavnici Vlade, tako i predstavnici lokalnih samouprava, ocijenili ovaj dokument kao veoma bitan i bazu za buduće kreiranje politika i odluka u ovoj oblasti. Takođe, jasno je da je Vlada prepoznala značaj ovog problema, nakon objavljivanja izvještaja, što je i potvrdila izjava premijera Markovića, da su nameti koje preduzeća i kompanije u Crnoj Gori plaćaju previsoki, te da će u narednom periodu kreirati aktivnosti koje će naš ambijent činiti povoljnijim”, kazao je Mulešković.
On je naveo da je sada teško odgovoriti na pitanje da li je došlo do promjene kada je u pitanju visine i broja parafiskaliteta, ali je jasno da postoje reakcije donosioca odluka.
“Činjenica je da je u pojedinim lokalnim samoupravama došlo do promjena, odnosno do smanjenja određenih parafiskaliteta. Ipak, mi smo svjesni da je ovo problematika koja zahtijeva vrijeme kako bi se došlo do optimalnog rješenja. Jasno je da prihodi od ovih nameta u značajnoj mjeri utiču na budžete lokalnih samouprava te je neophodno da se urade detaljnije analize uticaja smanjenja ovih nameta. Ipak, insistiraćemo da se u narednom periodu, uporedo sa reformom javne uprave, radi i reforma parafiskalnih nameta. Upravo ove dvije reforme treba da budu urađene zajedno kako bi se na najbolji način definisali kako rashodi tako i prihodi lokalnih samouprava. U tom smislu, još jednom napominjemo da ovaj proces treba da bude otvoreniji za privredu i da se prilikom donošenja ovakvih odluka posluša glas privrede, koja na kraju i plaća sve ove namete”, kazao je Mulešković.
Uniji poslodavaca je, kako je kazao, jasno da će ovo biti jedan veoma težak proces, ali i da je ova reforma jedini način da se rastereti privreda i da se stvore uslovi da Crna Gora postane prepoznatljiva kao država koja se zalaže za razvoj preduzetništva.
“Ovo i jeste naš cilj, da budemo država koja promoviše rast i razvoj malih i srednjih preduzeća, koji su motori razvoja u svim zemljama Evropske unije i šire”, naveo je Mulešković.