Božićna pšenica jedan je od najljepših prazničnih ukrasa. Pšenica simboliše plodnu nadolazeću godinu, dobre usjeve i novi život.
U mnogim izvorima spominju se dva datuma kao pogodna za sijanje božićne pšenice – jedan je praznik Svetog Nikole, 19. decembra, a drugi dan Svete Varvare – 17. decembra. Kod katolika 13. decembra, božićna pšenica se sije na dan Svete Lucije.
Za sijanje je potrebna šaka pšenice i tanjir ili posuda u koju će se posijati. U plitku posudu stavi se zemlja, pa na nju poređa pšenica, koja je stajala u vodi preko noći.
Odozgo zrna se prekriju sa još malo zemlje, koja se svakodnevno kvasi, odnosno prska vodom na sobnoj temperaturi.
Pšenična zrna se mogu staviti i bez zemlje. Samo se rasporede po dnu posude, tako da je u potpunosti prekriju.
Ostavi se do ivice bar jedan centimetar jer će se pšenica nicanjem raširiti. Zalivati umjereno. Najbolje je samo prskati vodom jednom do dva puta dnevno. Može se u sredini posude ostaviti prostor u koji će doći sveća radi ljepše dekoracije. Plitki tanjir po želji, u sredinu staviti manju čašu (za rakiju). Nasuti zrna pšenice oko čaše do ivice tanjira.
Prije nego što se stavi na sto, žito se ošiša makazama da bude ravno, jer rijetko kad izraste ravnomjerno. Može se dekorisati trakama, ukrasnim mašnama kao i ukrasnim papirom.