Desanka Maksimović – “Družiću se sa suncem”

Kad je već ta­ko,
dru­ži­ću se sa sun­cem.
Ići ću mu u su­sret du­go,
ja uz br­do, ono će se uz ne­bo pe­ti,
ja ću hi­ta­ti, ono će ići po­la­ko uži­va­ju­ć i u pro­stra­nom vi­di­ku.

Kad ono u pod­ne sta­ne na ne­ba ce­sti,
ja ću na ze­mlji ne­da­le­ko se­sti.
Kad ono poč­ne sla­zi­t i niz mo­dru ko­su,
i ja ću niz br­do sa pa­sti­ri­ma i nji­ho­vim kr­dom.

Pred noć kad se sun­ce ra­sta­ne od me­ne,
u snu ja ću na­sta­vi­ti da ga pra­tim
niz nje­go­ve pu­te me­ni ne­viđ­ne.