Dionica Mateševo – Andrijevica, autoputa Bar – Boljare, trebalo bi, prema procjeni da košta u izradi 273 miliona eura, pri čemu je predloženi iznos zahtijeva za novcem Evropske unije 54,6 miliona, saopšteno je iz Vlade, a prenosi agencija Mina.
Nacionalna investiciona komisija dala je saglasnost na aplikaciju da druga dionica Autoputa bude sufinansirana novcem Evropske unije, u iznosu od 54,6 miliona eura.
Kako se navodi, Nacionalna investiciona komisija dala je saglasnost na Projekat predložen za kandidovanje kroz četvrti poziv za sufinansiranje infrastrukturnih ulaganja – Mateševo Andrijevica kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir (ZIO).
U Informaciji koju je usvojila Komisija navedeno je da je u skladu sa odlukom donijetom na Sastanku Upravnog odbora ZIO, održanom 18. i 19. juna ove godine u Parizu, otvoren četvrti poziv za sufinansiranje sredstvima Evropske unije već spremnih projekata iz oblasti saobraćaja i energetike.
„Dionica Mateševo – Andrijevica autoputa Bar – Boljare, čija bi izgradnja trebalo da počne odmah po okončanjugradnje prioritetne dionice Smokovac – Uvač – Mateševo, trebalo bi, prema procjeni da košta u izradi 273 miliona eura, pri čemu je predloženi iznos zahtjeva za sredstvima Evropske unije 54,6 miliona u skladu sa metodologijom ZIO da maksimalni dodijeljeni iznos može činiti 20 odsto cijene“, precizira se u saoppštenju.
Dodaje se da je predmet aplikacije priprema tenderske dokumentacije i izvođenje radova, a vodeća finansijska institucija u ovom projektu je Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj.
„Za ovaj projekat su u junu prošle godine, nakon pregovora Vlade i Ministarstva saobraćaja i pomorstva sa Evropskom komisijom, odobrena sredstva za pripremu Idejnog projekta i pratećeg Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu i društvo“, navodi se u sapštenju.
Oni su dodali da je Nacionalna investiciona komisija razmotrila i usvojila Informaciju o potrebi formiranja sektora Digitalna infrastruktura i dala saglasnost da se na Jedinstvenu listu projekata uključi dodatni sektor Digitalna infrastruktura.
Kako su kazali, u cilju pridruživanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, pokrenuta je na prošlogodišnjem Samitu lidera EU i Zapadnog Balkana u Trstu i tema razvoja digitalne infrastrukture na nivou regiona.
„Imajući u vidu značajne razlike i nedostatke širokopojasne digitalne pokrivenosti između ruralnih i urbanih područja u okviru regiona, kao i činjenicu da mali broj domaćinstava ima pristup brzini interneta većoj od 10 Mb/s, neophodne su značajne investicije kako bi se ova oblast unaprijedila i postigli ciljevi Evropske unije postavljeni za period do 2025. godine“, piše u saopštenju.
Namjera je, dodaje se, da se kroz ovu inicijativu unaprijedi digitalna povezanost obrazovnih, zdravstvenih, opštinskih i ostalih državnih institucija.