Diogen je rođen u Sinopi, gradu na obali Crnog mora, i u mladosti je živjeo raskošnim đivotom kakav je proličio djetetu iz bogate porodice do trenutka kad iz istog nije protjeran pod optužbom da je krivotvorio valutu. Tom prilikom je izjavio da je to učinio samo da bi ispunio naredbu Delfskog proročišta koje mu je naložilo da “poništi sadašnju valutu” i da je tek kasnije shvatio pravo značenje božanskih reči: da odbaci lažnu valutu konvencionalne mudrosti – ova ideja je postala kamen temeljac njegove filozofske aktivnosti.
Diogen je potom završio u Atini, gde je živio na ulici i pokušao da sledi učenje filozofa Antistena, Sokratovog učenika koji je osnovao školu cinika. Bio je toliko željan da prati svog učitelja na svakom koraku, da kada ga je Antisten tukao štapom, Diogen mu je navodno dovikivao: “Udri! Nećeš naći štap dovoljno jak da me odgurne od sebe.”
Cinike je karakterisalo potpuno odricanje od materijalnih dobara i čulnih zadovoljstava, a Diogen je ovaj stav usavršio, kao što je opisano u mnogim anegdotama koje je Diogen Laertije sakupio u “Životima slavnih filozofa”.
Na primer, jednom prilikom kada je Atina slavila i svuda održavala veličanstvene parade, raskošne ceremonije u hramovima i vilama, Diogen je ostao da leži sklupčan u uglu i djelovalo je kao da spava, pomalo povrijeđen što je marginalizovan i izostavljen.
Ali onda se pojavio mali miš kog je posmatrao dok jede nekoliko mrvica hleba koji je bio njegova večera. “Na šta se žališ?” – rekao je u sebi. “Vidi, ovaj miš je zadovoljan ostacima tvoje hrane, a ti naprotiv, žališ što ne možeš da se napiješ sa onima dole.” Zatim je skrenuo pogled na grad i utješio se pomišlju da su aveniju kojom su prolazile povorke, Atinjani ukrasili kako bi on tu mogao da živi.
Tokom godina je svraćao i na mnoga druga mesta na svojim hodočašćima kroz Grčku, i nije birao gdje će da jede, spava ili drži svoje govore, sve dok je širio svoja uvjerenja: čovjek je trebao da se vrati prirodi kroz rigorozno suzdržavanje kako bi stekao istinsku slobodu.
Ovakav način života mu je donio prezir drugih filozofa, iako ga to nije zabrinjavalo. Zaista, Diogen je uvek odbijao da ozbiljno shvati rasprave koje su se vodile na forumu u njegovo vreme. Jednog dana je tako prošao pored Akademije i vidjevši da Platon pred svojim učenicima tvrdi da je čovek dvonožna životinja bez perja – uzeo petla, odrao mu kožu i bacio ga usred škole vičući: “Ide Platonov čovek!”
Izvor: National Geographic Srbija