Zvanični podaci da je u Crnoj Gori registrovano 188.000 zaposlenih, a 191.000 penzionera, korisnika socijalne pomoći i nezaposlenih su zabrinjavajući.
Ovo je izazov koji država mora da riješi, a ne da zatvara oči pred problemom, saglasni su sagovornici CdM-a.
Profesor na fakultetu za menadžment u Herceg Novom i ekonomski analitičar Vasilije Kostić, za CdM kaže da navedenih podatak treba, ne da zabrine, već da bude “trajna briga” dok se odnos između navedenih kategorija prvo ne preokrene u korist broja zaposlenih, a potom i odnosi u strukturi ovih kategorija znatno ne unaprijede u odnosu na sadašnje stanje.
“Sve i da se to dogodi ne bi se moglo, čak ni tada reći, da treba da budemo bezbrižni jer u makroekonomskim relacijama stvari ne funkcionišu jednoznačno i jednosmjerno, a daleko od toga da su logične-mnogo su kompleksnije nego što to logika može da objasni. Jasno je da je za život čovjekov temeljna pretpostavka da ima posao. Druga, suštinski važna pretpostavka jeste raspodjela dohotka i treća, takođe izuzetno važna za životni standard odnosno kvalitet života, jeste proizvodna sposobnost odnosno produktivnost rada ili bolje rečeno sposobnost privrede jedne zemlje da u dugom roku povećava životni standard”, istakao je Kostić.
On naglašava da je svima poznato da je stopa nezaposlenosti visoka (nije nimalo olakšavajuće što je i kod drugih u okruženju tako) i da je broj zaposlenih mali da podnese sav teret ostalih kategorija o kojima govorimo.
“Uzmimo samo odnos broja zaposlenih i broja penzionera pa ćemo doći do odnosa otprilike 1:1,6 u korist zaposlenih što je apsolutno nedovoljno. Uz to, Crna Gora je, kako god to nekome izgledalo, socijalno izdašna po broju korisnika nekog oblika socijalnog davanja (bez obzira koliko to pojedinačno davanje iznosilo) što u ukupnom čini značajno dodatno opterećenje za one koji stvaraju novu vrijednost. Ako sve stavimo u kontekst produktivnosti koja je daleko ispod evropske (negdje na nivou 40 odsto) i odnosa u društvenoj raspodjeli za koje se ne može reći da su pravedni slika je prilično nevesela i naravno zabrinjavajuća”, poručuje Kostić.
Iz ovoga, dodaje on, nedvosmisleno proizilazi da je jedan od glavnih pravaca crnogorske ekonomije rast broja radnih mjesta odnosno dinamičan rast zaposlenosti.
“Bez sumnje je da brojke koje su navedene čine ozbiljan izazov za javne finansije koji neće biti nimalo lako prevazići ni u dugom roku, a kamoli kratkoročno”, rekao je Kostić za CdM.