“Ukoliko moraš odabrati jednu karakteristiku koja će te pratiti kroz život – odaberi smisao za humor.”
Ovaj citat svakako opisuje mladića iz Berana koji je slučajno voditelj nekoliko emisija na najslušanijem radiju u Srbiji, ali i u Crnoj Gori.
U pitanju je TDI radio, a sagovornik portala Mladi Berana je bio Adem Duraković.
On je duhovit, na neki poseban način i zato se izdvaja u društvu. Često neshvaćen kada se šali, nesuđeni košarkaš, ali svakako duhovit i zanimljiv momak.
Otišao si u Beograd sa namjerom da studiraš. Kako si postao voditelj na najuspješnijem radiju u Srbiji?
To je bio vrlo čudan trenutak, vidio sam kod drugarice Kristine Guberinić na fejsbuk statusu da traži nekoga iz Crne Gore, ali nije napisala za šta joj treba. Tada sam mislio da joj trebaju cimeri, da dijelimo troškove za stan. Kada mi je objasnila o čemu se radi, htio sam da probam. Otišao sam na audiciju, nisam znao gdje se nalazim niti šta pričam, ali svidio sam se Popu zbog nekog mog pristupa i tu priča počinje.
Kakvi su bili prvi mjeseci na TDI radiju?
Kao i svaki početak, bilo je teško jer sam imao nenormalnu tremu. U početku sam donosio hranu, bio sam najmlađi u firmi i to je nekako bilo sasvim normalno. Sa kolegama sam brzo našao zajednički jezik jer smo svi dosta slični po temperamentu. Prvo sam ušao u priču sa Popom, poslije toga Enes, Olivija, Marčelo, Gane, Jovana, svi su se trudili da se opustim, a kolega Zuki je imao najteži posao sa mnom jer je morao da bude tu kada sam snimao ta neka uključenja za program koja su bila katastrofalna, i million puta sam htio da izađem iz studija, ali me on vraćao.
Kako izgleda jedan tvoj radni dan?
Radni dan mi počinje prije 6 sati, zvoni alarm a ja se i dalje nisam navikao na to ustajanje. Kada dođem, od 7 časova radimo emisiju “Najbolje jutro”, koja se emituje na HIT.FM radiju, na nacionalnoj frekvenciji u Srbiji. Tu emisiju radimo Vanja, Pop i ja. Kada se to završi u 9 časova – prelazim u crnogorski studio TDI radija. Tu imam smjenu od 9 do 15 časova, ali između uključenja obavljam zadatke za taj dan koji podrazumijevaju da pripremamo emisije, snimam treću emisiju, odnosno mini emisiju koja se zove “Ko je ovde lud?”.
Od mene se očekuje samo da budem raspoložan, i da tu i tamo bacim koju pošalicu. Jedini problem koji imam je što su neke stvari koje kažem ponekad samo meni smiješne, ali navikao sam na to, kao i moje kolege.
Koje su prednosti ovog posla i jesi li mogao sebe da zamisliš kao nekoga čiji glas slušaju mladi svakodnevno?
Najveća prednost je ta što na poslu imam kolege sa kojima ne može da ti bude dosadno, mnogo mi je drago što su svi stariji od mene jer će svi prije mene da umru. Ovo je jedna od tih fora koja je samo meni smiješna.
Ima mnogo nekih prednosti. Bitno je da je kolektiv dobar i da smo svi tu za sve.
Nisam nikad mogao da zamislim sebe u ovoj poziciji, ali sam uvijek volio da zasmijavam druge nekim komentarima i izgleda da me neka sila dovela do ovog posla. Sve su se kockice sklopile, i dalje se šalim i zezam, kao uvijek, samo me sad za to plaćaju.
Kako balansiraš obaveze na poslu i fakultetu sa društvenim životom?
Teško, to mi je najveći problem. Drugovi me zezaju kad ne izađem sa njima, drugarice isto, ali nađem vremena tu i tamo. Ljudi ne kapiraju koliko ovaj posao iscrpi. Nama, voditeljima, i svim ljudima koji ustaju u 6 sati ujutru, bitno je samo da dođemo kući da se naspavamo. Fakultet sam malo zapostavio, ali i to uvijek izguram. Preko cijele godine sam preloš, ali onda se nešto desi u poslednjem momentu, na kraju položim sve ispite. Prati me neka nenormalna sreća, nekako mi se kockice uvijek slože kad treba. Samo da se ne ureknem.
Da li je ovo posao u kojem si se pronašao?
Naravno. Kao što sam već rekao, malo se uozbiljimo pa radimo, malo se šalimo, malo se svađamo, i na kraju ti legne plata. Ima li šta ljepše?
Imaš li neke planove za naredni period?
Pa sad za sad želim da završim fakultet. Još godinu dana imam, pa poslije toga ću da vidim šta i kako. Volio bih da imam porodicu do tridesete godine jer kad sve sabereš i oduzmeš – šta je poenta života osim to?
Ali sve što u ovom trenutku planiram je da se naspavam kad dođem kući i poslije odigram neki basket.
Šta bi poručio mladima?
Da slušaju samo sebe. Šta god da im se radi – da rade.
Dešavaće se da pogriješe. Od 10 odluka, ja donesem osam loših, svi moji drugovi to znaju, ali na kraju dana – to su samo moje odluke. Griješite, ali radite po svom jer na kraju krajeva nijedna zanimljiva priča se nije desila posle neke dobre odluke.
Život je dosadan kad je sve kako treba da bude.
Ekipa portala Mladi Berana se zahvaljuje Ademu na izdvojenom vremenu uz želju da i dalje uspješno radi ono što voli jer je šala jako ozbiljna stvar, a on to zna najbolje.