Skoro dvije trećine građana smatra da dezinformacije predstavljaju problem u Crnoj Gori, dok svaki četvrti ima suprotno mišljenje, pokazalo je istraživanje Instituta Damar.

Istraživanje javnog mnjenja Damar je sproveo za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT), od 4. do 14. decembra prošle godine, na uzorku od 1.004 ispitanika.

Izvršna urednica CDT-ove platforme Raskrinkavanje.me, Jelena Jovanović, kazala je da je na pitanje koju oblast dezinformacije najviše ugrožavaju najveći broj građana od ponuđenih odgovora odabralo izbore.

“Da dezinformacije najviše ugrožavaju izbore smatra 39,2 odsto građana, dok 35 odsto smatra da je od dezinformacija najugroženija demokratija u Crnoj Gori”, navela je Jovanović u saopštenju.

Kako je rekla, 31,8 odsto ispitanika je navelo da dezinformacije najviše ugrožavaju povjerenje u javne institucije, dok 31,4 odsto smatra da je najugroženija Vlada Crne Gore.

“Kao najugroženije ekonomiju i javne finansije vidi 25,6 odsto ispitanika, dok 23,1 odsto smatra da dezinformacije najviše ugrožavaju povjerenje u partije”, kazala je Jovanović.

Prema njenim riječima, slijedi javno zdravlje koje kao najugroženije vidi 18,9 odsto ispitanika, zatim povjerenje u Skupštinu 16,7 odsto, javna bezbjednost 15 odsto, obrazovanje 8,1 odsto.

Jovanović je saopštila da više od trećine građana, 36,4 odsto, navodi medije iz Crne Gore kao glavni izvor dezinformacija, dok svaki četvrti građanin (26,2 odsto) navodi političare i političke partije.

Ona je kazala da svaki peti građanin smatra da dezinformacije najviše potiču iz medija iz regiona, a svaki deseti navodi popularne stranice na društvenim mrežama.

“A kada je riječ o zemlji iz koje se najviše “uvoze” dezinformacije u Crnu Goru, nešto više od trećine građana, 34,2 odsto, navodi Srbiju”, rekla je Jovanović.

Kako je dodala, na drugom mjestu nalazi se Amerika sa 18,8 odsto, slijedi Rusija sa 6,1 odsto.

Jovanović je kazala da su građani manje skloni da vide zemlje Evropske unije kao izvor dezinformacija.

Prema njenim riječima, 26,2 odsto ispitanika smatra da portali u Crnoj Gori predstavljaju glavni kanal putem kojeg se plasiraju dezinformacije, a kao drugi najčešći kanal navode društvene mreže, potom televizije u Crnoj Gori.

“Svaki treći građanin (35,9 odsto) navodi politiku kao temu u vezi koje se najčešće plasiraju dezinformacije, 15,7 odsto navodi izbore, 14,9 odsto regionalnu politiku, 12,8 odsto ekonomiju i javne finansije, 8,3 odsto zdravstvo”, kaže se u saopptenju.

Jovanović je rekla da 65,2 odsto građana ocjenjuje veoma lošim i lošim rad državnih institucija u borbi protiv dezinformacija.

“Pozitivnu ocjenu za institucije daje 20 odsto građana, dok skoro 15 odsto njih ne može da procjeni rad institucija u ovoj oblasti”, navela je Jovanović.

Ona je kazala da 24 odsto građana smatra da bi ključnu ulogu u sprečavanju i suzbijanju dezinformacija u Crnoj Gori i trebalo da ima Agencija za elektronske medije.

Jovanović je rekla da ispitanici sve više ističu ulogu policije i tužilaštva na tom polju.

“Percepcija uloge policije u suzbijanju dezinformacija gotovo se udvostručila sa sedam na 15 odsto u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, a uloga tužilaštva je u porastu sa 18,2 odsto na 19,6 odsto”, saopštila je Jovanović.

Ona je kazala da građani percipiraju da bi Vlada Crne Gore trebalo da preduzme mjere za ograničavanje objavljivanja lažnih informacija, pa čak iako bi to podrazumijevalo ograničavanje slobode govora.

Sa navedenom tvrdnjom je, prema riječima Jolvanović, saglasno čak 70,1 odsto ispitanika.

“S druge strane, njih 29,5 odsto ipak smatra da je sloboda govora imperativ, odnosno da bi sloboda govora morala biti zaštićena, iako to podrazumijeva mogućnost objavljivanja i širenja lažnih informacija”, rekla je Jovanović.

Izvor: MINA