Crnogorska ekonomija će u ovoj godini, prema očekivanjima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), rasti 3,3 odsto, pri čemu je važno da država zadrži disciplinu u pogledu fiskalnih mjera i da drži javni dug pod kontrolom, prenosi agencija Mina.
Glavni ekonomista EBRD za region Jugoistočne Evrope, Peter Sanfrey, kazao je da su u banci impresionirani stopom ekonomskog razvoja Crne Gore za ovu godinu.
“Očekujemo stopu razvoja od 3,3 odsto i da to bude ravnomjerno raspoređeno kroz različite sektore”, rekao je Sanfrey na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen Izvještaj o tranziciji, pod nazivom Održavanje rasta.
On je kazao da očekuju od crnogorskih vlasti da nastave dobru praksu kada je u pitanju razvoj konkurentnosti fiskalne stabilnosti i dobrog upravljanja.
“EBRD će nastaviti da bude aktivna u Crnoj Gori i radiće na razvoju privatnog sektora, podršci zelenoj ekonomiji, održivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Posebno ćemo nastaviti interesovanje za sve projekte koji mogu podržati dalji razvoj Crne Gore i integraciju u šire projekte Zapadnog Balkana”, rekao je Sanfrey.
On je naveo da uvijek postoje rizici po ekonomiju, pri čemu je crnogorska privreda pokazala visok stepen otpornosti na spoljne faktore.
“Posebno je važno da država zadrži disciplinu u pogledu fiskalnih mjera i da se vodi striktna kontrola nad trošenjem kako bi javni dug bio proporcionalan ukupnom razvoju, odnosno kako bi se držao pod kontrolom”, saopštio je Sanfrey.
On je rekao da je neophodno da se u ovoj godini unaprijedi konkurentnost u privatnom sektoru, prekogranični transport, energetske veze, kao i mekana poveznost, koja je važna za zemlje regiona.
“Važne su i zdrave fiskalne politike, a u Crnoj Gori su ohrabrujući koraci u ovom pogledu”, dodao je Sanfrey.
On je ocijenio da javni dug ostaje relativno visok u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) i u poređenju s drugim zemljama.
Šef Kancelarije EBRD-a u Crnoj Gori, Jaap Sprey, podsjetio je da je banka za 12 godina u Crnu Goru investirala preko 500 miliona EUR.
EBRD je, prema njegovim riječima, finansirala oko 60 projekata, dok je njene savjetodavne usluge dobilo 600 malih i srednjih preduzeća.
Sprey je kazao da EBRD u Crnoj Gori želi prvenstveno da se bavi integracijom putne infrastrukture.
“Prošle godine smo podstakli program za razvoj puteva, na primjer od Tivta do Jaza, kao i potez do granice sa Srbijom. Fokusiramo se i na autoput Bar-Boljare, a uključeni smo i u razvoj željezničke infstrastrukture”, precizirao je Sprey.
On je naveo da je i vazdušni saobraćaj posebno važan i da će se u budućnosti baviti modernizacijom aerodroma u Tivtu.
“Kada je u pitanju zelena ekonomija, sa Crnogorskim elektrodistributivnim sistemom (CEDIS) radimo na instalaciji pametnih brojila, kako bi domaćinstva znala koliko troše. Radimo i sa Glavnim gradom na inicijativi koja se zove Zeleni gradovi”, dodao je Sprey.
Ekonomista EBRD za region, Jakov Milatović, kazao je da je prosječan BDP u zemljama Zapadnog Balkana jednak polovini nivoa životnog standarda EU, trećini južnih članica EU i četvrtini onih najbogatijih.
“U regionu je potrebno ubrzati reforme, tako da jaz u životnom standardu postane potencijal za dostizanje nivoa EU”, smatra Milatović.