Danas se navršava 18 godina od smrti junaka i omiljenog dječijeg pisca, čiji su stihovi obilježili djetinjstvo mnogih generacija.
Dragan Radulović (Nikšić, 1. maj 1950—Podgorica, 7. februar 2002)
DOBROTA
Biti dobar nije loše,
radosti ćeš kuću sviti,
u njoj imaš dobro ćoše,
baš je dobro dobar biti.
Ko cvjetovi kroz živote
dobrote se tebi nude,
ne znaš šta ćeš od dobrote,
sretaš samo dobre ljude.
U čovjeku dobrom nekom
dobrota je našla stan,
stanuje u srcu mekom,
dobra je ko dobar dan.
Dobrota je poput kiše,
s njom ćeš sreću dohvatiti,
dobar ko hljeb pa i više,
baš je dobro dobar biti.
NEĆU DA PORASTEM
Ako će veliki ljudi i dalje kao u šali
da ubijaju i da oholo vode rat,
ja ću i dalje da ostanem ovako mali
i neću da porastem za inat.
Ako će veliki ljudi cvijeće da kose
i da osomo ruše budućnosti sprat,
ako će u vatru da tjeraju bose,
ja neću da porastem za inat.
Ako će veliki Ijudi da obijaju banke,
da samo topove i tenkove voze znat,
ja ću radije da vozim sanke
i neću da porastem za inat.
Ako će veliki ljudi ranjeni da vrište,
mjesto za limunadu da za metke prave automat,
ja ću i dalje da idem u zabavište,
i neću da porastem za inat.
JA NE VOLIM DA SAM SAM
Gledam jednu samu lastu,
a sami su tužni,znam
u samoći suze rastu
ja ne volim da sam sam.
Sam djedica parkom šeta,
samo Sunce trne plam,
u samoći sjeta cvjeta,
ja ne volim da sam sam.
Kao da je nešto boli,
sama lasta nebom kruži,
nek` samuje ko god voli,
hoću s vama da se družim.
Gledam jednu samu lastu,
a sami su tužni,znam,
u samoći suze rastu,
Ja ne volim da sam sam.
izvor: artmontenegro.me