Nekada sam i vas na koljenu cupkô,
i donosio vam slatke šećerleme,
i ljubio dugo vaše plavo tjeme,
i čelo, i lice nevino i ljupko.
No dani su prošli k’o rijeka nagla,
k’o trenutni snovi, kao puste varke;
Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke,
a na mome jesen i turobna magla.
Ja znam, vaše srce sada vatrom gori,
moje hladna zima okiva i mori;
Vaše oči sjaju k’o dva neba plava,
a moje su mutne kao magle sinje…
Mladost, ljubav, oganj,
sve u grobu spava
po kosama mojim popanulo inje…