Ivana Zečević se folklorom aktivno bavi dvadeset godina, a već deset godina postoji KUD Komovi iz Andrijevice čiji je ona rukovodilac. Radnik je u JU Centar za kulturu i sport „Mihailo Lalić“.
Za naš portal Ivana govori o ljubavi prema folkloru, o KUD Komovi, putovanjima, probama…
Otkud ljubav prema folkloru?
Želja za folklorom je počela još u osnovnoj školi kada sam i odigrala prve korake. S godinama je ta ljubav postajala sve veća i jača.
Sa koliko godina ste počeli da držite časove folklora?
Sa dvadeset godina sam osnovala kulturno umjetničko društvo.
Da li je lakše igrati ili učiti druge i prenositi znanje na njih?
Pa ako ćemo mjeriti šta je lakše, menii je lično lakše igrati, zbog ljubavi koju osjećam dok igram, nastupi, publika, nošnja, sve to učinii da te noge same nose. Da je teže prenositi znanje na druge u to sam sigurna. Nema svako istu želju, svi smo različiti, što je i normalno, a na kraju i sve zavisi od vas, vi ste tu da im prenesete znanje i od vas se najviše očekuje.
Pošto ste za kratko vrijeme postigli veliki uspjeh, da li je bilo naporno i je li bilo momenata kad želite da odustanete?
Da, bilo je baš naporno. Sve ove godine sam se trudila da izvučem najbolje što mogu i davala sam 100 odsto sebe. Nekada se dešavalo da zapostavim ljude oko sebe, ali se vremenom sve postizalo i shvatite da nikad ne treba odustati od nečeg što istinski volite.
Da li puno putujete, da li imate neko omiljeno mjesto?
Do sada smo putovali u Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. Poslednje dvje godine je korona učinila svoje pa nismo mogli nigdje. Mada dosta je problematična i materijalna sizuacija i to je ono što nas najviše koči kod nekih daljih destinacija. Nastupa uvijek ima, što u regionu tako i šire i jako smo aktivni posebno ove godine. Pripremamo se za putovanje u septembru koje će nam koje će nam ujedno biti i zasluženi odmor.
Da li imate omiljenu igru u folkloru?
Ne znam da li bih izdvojila neku igru, svaka od njih je lijepa na svoj način. Svaki korak nosi neku svoju priču i ostavlja drugačiji utisak.
Kako usklađujete obaveze?
Obaveza ima dosta, posebno kada imate i porodicu, tu je i posao, ali dobra organizacija i sve se može stići.
Da li imate još neke hobije?
Teško da sam pored folklora ikad mogla da imam drugi hobi, folklor je broj jedan.
Šta smatrate svojim najvećim uspjehom?
Pa do sada svojim najvećim uspjehom smatram deset godina iscrpnog i predanog rada koji pokazao jako dobre rezultate.
Fizička aktivnost je jako važna za rast i razvoj djece, koliko se puta preporučuje nedeljno igranje folklora i za šta je ovaj hobi bitan?
Da kao što sve znamo fizička aktivnost je jako bitna. Mi probe imamo od dva do tri puta nedeljno. Probe su jaček intenziteta i potrebna je dosta kondicije. Folklor je jako bitan za razvoj djece, takođe i za socijalizaciju. Kroz razna druženja, probe i putovanja, djeca uče da se druže, da poštuju jedni druge, da pomžu drugima i da kvalitetno provode svoje vrijeme.
Imate i stariju grupu, kada nije kasno da neko počne da uči folklor?
Radimo sa četiri starosne gupe, od kojih je jedna grupa veterana. Aktivno i vrijedno radimo i trudimo se da što bolje nauče korake kako bi se kvalitetno predstavili publici. Nikada nije kasno ko god ima volju uvijek može da počne bez obzira na godine.
Vaši planovi?
Naši planovi su da što više i bolje radimo, da još učimo, da budemo još bolji, jer uvjek može bolje.
Poruka mladima?
Apelujem na mlade ljude da kvaltetno koriste svoje vrijeme i pronađu svoj hobi, da se posvete lijepim stvarima koje ih čine srećnim, da uživaju u životu i da igraju folklor.
