Mnogi u Crnoj Gori, posebno na sjeveru, imaju predrasude prema damama u borilačkim sportovima. One se suočavaju sa raznim predrasudama ali trudom i radom i neodustajanjem sve se može. Boks više nije samo muški sport, a strah je emocija koja ne mora nužno biti negativna, i svi je osećaju, čak je i Tajson govorio da i on oseća strah, ali da je ključ uspeha jaka volja.
Jelena Šćekić je mlada, talentovana bokserka iz Berana. Rođena je šestog maja 2002. godine u Beranama. Završila je osnovnu školu Vukašin Radunović, a sada pohađa Srednju medicinsku školu “Dr Branko Zogović”. Kik boksom je počela da se bavi početkom prethodne godine, ali još kao djevojčica počele su da je interesuju borilačke vještine, tačnije boks. Sada trenira u Kik Boks klubu “Perjanik” u Beranama. Prije kik boksa nije trenirala ni jedan sport, a slobodno vrijeme provodi uglavnom sa prijateljima ili trenira. Trudi se da bude što bolja u svojoj kategoriji, a njene borbe krenule su kada je najprije nokautirala predrasude da boks nije sport za djevojke i žene.
Kada kažemo djevojka obično nas asocira na nježnost. Kako ste se Vi našli u boksu?
Još kao djevojčicu počele su da me interesuju borilačke vještine, preciznije boks, pojavila se želja za treningom, ali to je izgledalo ne ostvarivo. Kada sam počela da pratim kik boks “zaljubila” sam se i počela da treniram u,, Perjaniku”. Kik boksom sam počela da se bavim početkom prethodne godine, tačnije prvog februara 2018.godine.
Koje su po vama prednosti i nedostaci ovog sporta?
Da bi ovaj sport trenirali potrebna je velika posvećenost, mnoga odricanja, ali sve to daje jedan zdrav život. Nekada ni najbolja šminka ne može da prekrije modrice i podlive od udaraca, ali to je postao zaštitni znak.
Na koju nagradu ili medalju ste posebno ponosni?
U proteklih godinu dana šest puta sam bila u ringu, bilo je dobrih i loših momenata ali sam najponosnija na poslednju medalju koju sam uzela na nedavno održanom turniru, na Cetinju.
Ko Vam je uzor?
Mislim da je dovoljan uzor naš trener Vesko Čejović, koji je postigao izvrsne rezultate u ovom sportu.
Da li postoji šampion sa kojim bi željeli nekada da se nađete u ringu?
Još uvijek nisam razmišljala o tome, ali iskustvo protivnika je veoma bitno za napredak. Ja se u ringu nadmudrujem, stalno nešto novo učim.
Ko Vam je najveća podrška?
Imam podršku od porodice i prijatelja, ali mislim da je moj brat moja najveća podrška, ne samo u sportu već i uopšte u životu.
Koji treneri prate Vaš rad i usavršavanje?
Od samog početka moj trener je Vesko Čejović koji je svoju sportsku karijeru započeo rano i ređao rezultat za rezultatom na brojnim takmičenjima.
Koji Vam je bio najteži meč?
Najteži meč je bio u Bosni, turnir na Ilidži, gdje sam izgubila prekidom, od dosta iskusnije protivnice.
Imate li neki ritual koji radite prije ulaska u ring?
Skoro u potpunosti sam se oslobodila treme, ali prije meča pokušam da budem sama nekoliko minuta, udahnem duboko i poželim dobar nastup bez povrede.
Planovi za budućnost?
Dok budem u mogućnosti treniraću kik boks, fizička spremnost će mi biti potrebna u daljem školovanju, tako da mi je to motivacija više.
Poruka mladima?
Mladima preporučujem da se bave sportom, nije bitno kojim. A to će im donineti uspjeh ili u samom sportu, ili će ih naučiti kako da se bore kroz život i kako da prevazilaze prepreke koje će im se pojavljivati kroz život. Kik Boks možemo porediti sa životom, jer ako si uporniji na treningu, bićeš bolji u ringu, isto je sa životom,ako si uporan i istrajan, stići ćeš zadovoljan do cilja koji želiš.