Međunarodni dan čaja je prilika da se proslavi kulturno nasleđe, zdravstvene prednosti i ekonomski značaj čaja, istovremeno radeći na tome da njegova proizvodnja bude održiva „od polja do šoljice“, obezbeđujući benefite za društvo i očuvanu životnu sredinu koji se nastavljaju generacijama, a zvanično se obilježava 21. maja.
Čaj je najšire konzumirano piće na svetu, odmah iza vode, a očekuje se da će njegova potrošnja sve više rasti zbog zdravstvenih benefita koje pruža kao i raznovrsnosti ukusa. Čaj je nastao pre više hiljada godina u Kini, gde se koristio u medicini. Sada se listovi čaja uzgajaju širom sveta, a napitak ima ogromnu popularnost. Ovde mislimo na čaj koji se dobija od listova biljke čaja (Camelliae Sinensis). Postoji više od 3.000 vrsta čajeva, ali četiri se izdvajaju: zeleni, crni, beli i ulong. Zahvaljujući moćnim antioksidansima njihovo redovno konzumiranje može smanjiti rizik od srčanog udara, pojačava hidrataciju i pomaže u gubitku težine i još mnogo toga.
Ujedinjene Nacije su krajem 2019. godine uvele da se 21. maj obeležava kao međunarodni dan čaja zbog važnosti ove biljke. Pogledajte kratak video koji su UN napravile za obeležavanje ovog dana.
Čaj je zimzelena biljka koja posebno voli tropsku klimu i više nadmorske visine. Uprkos tome što ima četiri osnovne sorte, sav čaj se dobija od biljke Camellia Sinensis. Varijacije u izgledu, ukusu i mirisu su određene načinom na koji se listovi obrađuju. Listovi se obično beru ručno zbog svoje krhkosti. Kada se uberu, počinju da tamne jer gube višak vode. Izlaganje toploti zaustavlja ovaj proces. Tačka u kojoj proizvođači uvode toplotu određuje sortu čaja, beli, zeleni, ulong ili crni.
Uzgajanje čaja uglavnom je rasprostranjeno u siromašnijim delovima Azije i Afrike. Pri tome 60% od ukpno proizvedenog čaja dolazi od malih proizvođača. Ugrožavanje biodiverziteta i ekosistema, prekomerna upotreba pesticida, male zarade, dečiji i prinudni rad, neadekvatni uslovi rada i diskriminacija samo su neki od problema koji su prisutni na farmama za uzgoj čaja. Pored toga uzgajanje čaja je zahtevan proces jer je biljka veoma osetljiva na promene uslova uzgoja. Klimatske promene koje sa sobom nose promene u temperaturama i obrascima padavina, sa više poplava i suša, već utiču na prinose, kvalitet i cene čaja, smanjuju prihode i ugrožavaju živote u ruralnim predelima. Očekuje se da će se ove klimatske promene intenzivirati, što će zahtevati hitne mere prilagođavanja. Kako bi se ovi problemi sprečili potrebno je da se proizvodnja čaja obavlja na održiv način.