Devetnaestogodišnji fudbalski sudija koji ne voli da dodjeljuje crvene kartone, vodi se motom da nikad ne odustaje a omiljena destinacija mu je Prag. Onim što je postigao ne zadovoljava se tek tako već nastavlja da se usvršava kad god ima priliku. Druželjubiv je i zabavan, voli društvo a omiljeni košarkaš mu je Lebron Džejms. On je Miljan Simonović.
Kako je teklo Vaše upoznavanje sa sportom?
Još kao malom djecaku sport mi je bio veoma privlačan pa sam tako sa 6-7 godina trenirao dzudo(to je bilo više rekreativno). Nakon godinu dana prešao sam da igram košarku gdje sam bio veoma dobar. Kad sam vidio da ni to nije moja specijalnost, počeo sam da treniram fudbal, iz dana u dan sam sve više volio taj sport i tu se zadržao.
Šta Vas je privuklo košarci a šta fudbalu?
Pa kao svaki djecak imao sam svoje idole i to je bio jedini razlog za treniranje košarke. Što se tiče fudbala, ja sam u fudbal bio zaljubljen i prije košarke, tako da je bilo samo pitanje kad ću početi da treniram fudbal, što se kasnije i desilo.
Ko su Vaši sportski idoli?
Najviše Lebron Džejms kada je košarka u pitanju.
Zašto ste prestali da trenirate fudbal?
Kada sam već malo odrastao, vidio sam da se teško uspijeva iz Berana kao fudbaler, tako sam ja prešao u sudije gdje dominiram danas, nadam se da ću u ovom poslu ostati do kraja.
Kakvi su uslovi za bavljenje fudbalom u Beranama?
Uslovi su odlični, mi smo jedan od onih gradova koji imaju najbolji sportski centar u Crnoj Gori, ako ne i najbolji. Tu su sportska hala, teren sa vještačkom travom, pomoćni teren, balon kao i drugi najbolji stadion Crne Gore.
Kakav je po Vašem mišljenju sportski kadar koji radi sa mladima u Beranama?
Mogu Vam reći da imamo nekoliko trenera koji odvajaju. Miomir Car Aletić je neko ko je trenirao neke od svetskih fudbalera danasnjice. Pored njega postoje treneri koji dominiraju u svojim ligama, ima nekoliko talenata za koje bih garantovao da bi uspjeli u fudbalu.
Koja je procedura da neko postane fudbalski sudija?
To mi je bila zelja od 14-te godine. Ja sam polagao mnogo toga da bih postao sudija. Prošao sam veliki broj testova, usmenih i pismenih, pa sam postao i školski sudija. Želio bih da sudim međunarodne utakmice. U jednom trenutku pomislio sam da ne nastavljam jer sam mislio da nemam šanse, međutim dobio sam poziv od Saveza, položio usmeni i pismeni dio kao i trčanje i zvanično postao sudija.
Veoma ste mladi, koliko je teško izboriti se za mjesto sudije?
Pa iskreno teško je, mora da se radi u kontinuitetu, da ste uvijek u formi. Takođe vaspitanje igra ključnu ulogu, jer ne može svako da se bavi ovim sportom.
Po Vašem misljenju kakav je odnos mladih danas prema sportu? Koliko su zainteresovani, istrajni, spremni da se uhvate u koštac sa obavezama i poteškoćama na koje nailaze?
Rekao bih da postoji interesovanje mladih za sport, mislim da će godinama biti sve veće i veće (nadam se da ne griješim). Znam dječicu baš malu koji mogu da pretrče mnogo i imaju snage, veoma su istrajni, a kad se tako počne od malena, to postaje navika. I teško se kasnije gubi. Ima i dosta djevojaka koje pokazuju žilavost i veoma su jake, u top kondiciji. Uvijek sam srećan kad vidim mlade da treniraju.
Tokom suđenja kojim se načelima vodite?
Pa vodim se tim da uvijek treba pravedno postupiti, u svakoj situaciji, nebitno šta se dešava na terenu, samo ispravan postupak je pravi postupak.
Da li je lako biti fudbalski sudija?
Pa nije lako baviti se ovim poslom, uvijek postoji neko ko ostaje nezadovoljan. Uvijek ima neko ko se žali na naše odluke tokom meča, što može da dovede i do fizičkih obračuna.
Koji su to izazovi sa kojima se susrećete?
Pa ima raznih izazova. Kao sto sam već rekao, prije svake utakmice postoji taj neki strah od samih navijača i igrača, da ne dođe do sukoba, ponekad mora i da se prođe ogroman put da se utakmica odradi.
Najljepši i najteži trenutak u dosadašnjoj karijeri?
Najljepši trenutak mi je kada sam dobio utakmicu da sudim seniorima (koji se smatraju za ne baš laku ligu), i upravo tu utakmicu odradio sam perfektno. A najteži trenutak mi je bio kada sam sudio prehlađen, i imao katastrofalnu utakmicu, pravio neke greške kojima nije mjesto na terenu. Ali svakako jedno konkretno iskustvo koje će mi pomoći za ubuduće.
Najneobičnija utakmica?
Kada sam imao utakmicu u Plavu, bio je neki derbi, igrač je psovao navijača, navijač je uletio na teren da se bije sa igracima, i treneri su ušli na teren da smire situaciju. Bilo je baš napeto, međutim sve je dobro prošlo međutim pljuštali su crveni i žuti kartoni i to tri crvena i četiri žuta.
Šta volite da radite u slobodno vrijeme?
Volim da putujem, da se družim, veoma sam druželjubiv, volim tetovaže, omiljeni motiv mi je “kruna” kao i motive koji imaju značenje Boga, molitve i zdravlja.
Omiljena destinacija?
Omiljena destinacija mi je Engleska (London,Mančester, Liverpul) . Do sada što sam putovao, najljepša destinacija mi je Prag. Oduševljen sam tim gradom i uvijek bih se tamo vratio. Sviđa mi se i Budimpešta, dok Bečom nisam oduševljen.
Sta Vam se to konkretno dopalo u Pragu?
Pa Prag mi se sviđa zato što postoje neke interesantne činjenice vezane za taj grad, izgleda mi kao grad ljubavi .
Omiljena parola?
To bi definitivno bila :”Nikad ne odustajte”.
Planovi za budućnost?
Planiram da nastavim da se bavim ovim poslom što je duže moguće, takođe planiram usvršavanje kroz sportsko novinarstvo.