Ja ti moram i to reći, neka i to znaš,
Srpkinja si, treba da me Srpski pogledaš.
Naš je život bokor drvo i slavujev stan, pod drvetom provedosmo mnogi krasni dan.
Ali drvo ponajlepše često grize crv, — i ja često, vrlo često snivam boj i krv.
Ujedared, iznenada može kucnut’ čas, junacima na milinu, vragu na užas.
Vikne l’ vreme da skidamo stare okove, neće trebat’ niko da me dvaput pozove.
Moja ljubo, verna ljubo,