Dvadesetdvogodišnja Nada Matović, uprkos tome što boluje od cerebralne paralize, nastoji da prevaziđe ograničenja koje društvo nameće osobama sa invaliditetom i da život živi po svojim mjerilima sreće. Ona voli i piše poeziju, koja slavi ljubav, radost i dobrotu, prenosi Radio Berane.
“Poezija je smisao mog života, ono što ja pišem govori o mojim osjećanjima i mom shvataju svjeta. Puno je dobrih ljudi kojima dugujem zahvalnost”, kazala je Nada.
Svojim vedrim duhom i upornošću uspjela je da privuče pažnju svojih sugrađana, pa je uz podršku Fondacije “Podrži Berane” objavila prvu zbirku poezije “Oda mojoj radosti”, koja sadrži 25 pjesama.
“Zahvaljujem se ljudima iz Fondacije koji su mi izašli u sustret i ispunili jednu od najvećih želja – da objavim knjigu. Ovo mi je podstrek da nastavim da pišem i radim ono što najviše volim”, rekla je Nada.
Ona se pisanjem bavi već tri godine, a svoj talenat otkrila je uz pomoć profesorice Latinke Kljajić koja je u Nadi prepoznala strast i potencijal za pisanje i svakodnevno je podsticala da čita i piše. “Papir trpi sve” govorila joj je profesorica Kljajić.
„Mnogo joj dugujem. I ako mi više ne predaje i dalje smo u kontaktu svakog dana. Ona mi je jedina prijateljica. Zahvaljujući Latinki spoznala sam neku istinsku unutrašnju snagu i odlučila da pišem”, dodala je ona.
Nadinu istrajnost i volju da piše podržavaju mnogi, među kojima i profesor Rade Jolić koji je na ovoj knjizi radio kao recezent.
“U poeziji niko nije mlad i niko nije star, svi su isti-osuđeni su da vole i da budu voljeni. Nada je sa svojom zbirkom zakoračila u magičan svijet poezije iako je dosta mlada život nije čekao da je nauči nekim lekcijama. Ona to dobro zna, ona je veliki borac“, napisao je Jolić.
Nada Matović učenica je četvrtog razreda SSŠ “Vukadin Vukadinović”- ekonomski tehničari i korisnica Centra za djecu i omladinu sa smetnjama i teškoćama u razvoju.