Mlada i talentovana atletičarka Nevena Dobrašinović, pravi je primjer da se trud i upornost uvijek isplate, a kad nešto zaista volimo i posvećeni smo tome, onda se i uspjesi nižu jedan za drugim. Nevena je rođena 15.03.2006. godine, ide u Gimnaziju „Panto Mališić“, a u razgovoru za naš portal otkriva kada se javila ljubav prema atletici kao kraljici sportova, ko su joj uzori, kako usklađuje obaveze i koji su joj planovi za budućnost.
Šta možeš reći o sebi?
Nisam neko ko mnogo voli da priča o sebi, pa me ljudi koji me ne poznaju opisuju kao stidljivu. U mnogim situacijama sam brzopleta, što i meni samoj veoma smeta. Što se sporta, škole i ličnog razvoja tiče, za sebe mogu da kažem da sam uporna, odgovorna i posvećena.
Otkud ljubav prema atletici?
Kao mala sam želela da se bavim sportom, a nakon što sam čula da u našem gradu postoji Atletski klub upisala sam se i odmah mi se svidelo. Vremenom je sav taj rad koji je, na početku, bio samo igra, prerastao u ozbiljnu ljubav prema kraljici sportova. Upravo odatle proizilaze upornost i volja, kao i neopoziva želja za uspehom.
Koliko dugo treniraš?
Treniram atletiku od svoje osme godine.
Koja disciplina ti je najomiljenija?
Definitivno troskok.
Koliko puta nedjeljno treniraš?
Treniram šest puta nedeljno.
Koji su tvoji najveći uspjesi?
Vlasnica sam državnog rekorda za mlađe pionire u troskoku na otvorenom, kao i za pionire, mlađe juniore i juniore u dvorani.
Kako usklađuješ obaveze?
Trudim se da vreme između škole i treninga koristim za završavanje školskih obaveza, jer smatram da su oba faktora podjednako bitna, pa se trudim da ne trpi ni jedna ni druga strana. Dobra organizacija je ključ svega.
Koji su ti planovi?
Za sada nemam planove koje bih posebno izdvojila, osim da nastavim da treniram i da se trudim da dajem najbolje od sebe.
Zašto je po tebi dobro trenirati atletiku?
Mislim da je atletika s pravom nazvana kraljicom sportova, jer obuhvata veliki broj različitih disciplina i samim tim pruža mogućnost da se mladi isprobaju u onome što im ide najbolje. Takođe, u atletici se svako bori sam za sebe i na taj način učimo da se borimo, da izvučemo ono najbolje iz sebe i da stičemo sportski duh, kao i fizičku i mentalnu snagu.
Kako bi glasila tvoja poruka mladima?
Sve je moguće ukoliko je želja dovoljno jaka i da ne odustaju u teškim trenucima jer, kao što kažu, posle kiše uvek dođe duga.
Ko je tvoj uzor?
Konkretno nemam uzora, ali se divim svim velikim sportistima i njihovom trudu i radu koji su uložili u uspehe koje su postigli i koje postižu.
Ko je tvoja najveća podrška?
Porodica naravno, ali u jednakoj meri i najbliži prijatelji.
Da li imaš neki hobi?
Volim da čitam knjige, pa bih to izdvojila kao svoj hobi.
Zašto bi preporučila bavljenje atletikom?
Atletika pruža mlađima dobru podlogu koja im može poslužiti, ma kojim se sportom kasnije bavili. Izdvojila bih zdravlje na fizičkom i mentalnom planu pre svega, a zatim i raznolikost disciplina u kojoj svako može pronaći ono šta voli.