Nedostatak prilagođenih vozila u auto-školama, visoki troškovi ugradnje ručnih komandi i nepostojanje adekvatne institucionalne podrške u Crnoj Gori ključni su izazovi sa kojima se suočavaju osobe s invaliditetom prilikom sticanja vozačke dozvole.
To je ocijenjeno na okruglom Saveza udruženja paraplegičara Crne Gore.
Predsjednica Saveza udruženja paraplegičara Crne Gore Milijana Ćirković istakla je na okruglom stolu – Iskustvo i praksa zemalja u okruženju u dijelu obuka i provjera vozačkih sposobnosti osoba sa invaliditetom” da je tema mobilnosti osoba s invaliditetom izuzetno važna, jer se ova populacija u praksi i dalje suočava sa brojnim oblicima diskriminacije, naročito kada je riječ o pristupačnosti i dostupnosti informacija, što se direktno odražava i na oblast saobraćaja.
Ona je naglasila da je jedan od ključnih problema nepostojanje prilagođenih vozila u auto školama, sa posebnim fokusom na Podgoricu, dakle u Crnoj Gori ne postoje vozila opremljena komandama neophodnom za obuku lica sa invaliditetom.
“Zbog toga su osobe s invaliditetom primorane da vozački ispit polažu na sopstvenim vozilima, često bez duplih komandi, što predstavlja dodatni stres i za kandidate i za instruktore”, kazala je Ćirković.
Prema njenim riječima, ovakva praksa jasno pokazuje da sistem nije prilagođen osobama s invaliditetom, navodeći da se odgovornost prebacuje na pojedince umjesto da se obezbijede sistemska, održiva i zakonski utemeljena rješenja.
Ćirković je poručila da je unapređenje sistema obuke i polaganja vozačkog ispita ključno za ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u saobraćaju.
Predstavljanje rezultata aktivnosti projekta “Mobilnost OSI kao aktivnih učesnika u saobraćaju” generalni sekretar Udruženja paraplegičara Podgorica Dejan Bašanović, ukazao je na niz sistemskih prepreka sa kojima se osobe s invaliditetom suočavaju prilikom učešća u saobraćaju, naročito kada je riječ o sticanju vozačke dozvole i prilagođavanju vozila.
Kazao je da je u okviru projekta pokrenuta i inicijativa prema Fondu za zdravstveno osiguranje Crne Gore za izmjene Pravilnika o medicinsko-tehničkim indikacijama, posebno u dijelu koji se odnosi na oslobađanje od plaćanja ručnih komandi za upravljanje vozilom.
“Trenutno, sve troškove nabavke i ugradnje ovih komandi snose sami korisnici. Ručne komande koštaju od nekoliko stotina do više hiljada eura, a dodatni problem je što moraju proći atestiranje kako bi se mogle koristiti”, naglasio je Bašanović, dodajući da bez atesta nije moguće ni finansiranje putem kredita ili donacija.
Kao dodatnu temu otvorio je i pitanje subvencionisane nabavke motorizovanih dodataka za invalidska kolica, koji se koriste za samostalno kretanje i prevoz u urbanim sredinama, posebno za osobe koje nijesu u mogućnosti da kupe motorno vozilo.
Bašanović je kazao da je u okviru projekta sprovedena analiza o učešću osoba s invaliditetom u saobraćaju, koja je obuhvatila i njihovu percepciju, ali i stavove građana bez invaliditeta. Istraživanje je sprovedeno u Baru, Cetinju, Kotoru, Podgorici, Bijelom Polju i Rožajama, a učestvovao je ukupno 261 ispitanik.
Od tog broja, 140 ispitanika bile su osobe s invaliditetom, dok je 121 ispitanik bio bez invaliditeta. Među osobama sa invaliditetom, 55 odsto posjeduje vozačku dozvolu, dok je 45 odsto nema.
“Kao glavni razlozi zašto nijesu polagali vozački ispit, ispitanici su naveli: visoke cijene polaganja (37,9 odsto), zdravstvene barijere (34,5 odsto), strah i nesigurnost (17,2 odsto), nedostatak podrške i starost (10,3 odsto)”, naveo je Bašanović.
Kazao je da je analiza pokazala da od osoba koje imaju vozačku dozvolu, 59,5 odsto aktivno vozi, dok 40,5 odsto ne koristi automobil, uglavnom zbog nepristupačne infrastrukture, visokih troškova održavanja i adaptacije vozila, kao i zdravstvenih razloga.
“Samo 29,2 odsto ispitanika vozi prilagođeno vozilo, dok 22 odsto ima ugrađene ručne komande. Najčešći način finansiranja ručnih komandi je putem porodice i prijatelja (42,9 odsto), ličnih sredstava (35,7 odsto), donacija i kredita (po 10,7 odsto)”, naveo je Bašanović.
Ukazao je da je istraživanje pokazalo i da 70 odsto ispitanika nema dovoljno informacija o procedurama nabavke, ugradnje i atestiranja ručnih komandi, dok je 27 odsto imalo poteškoće prilikom dobijanja ljekarskog uvjerenja.
“Većina ispitanika, njih 60,9 odsto, smatra da bi država trebalo da kroz subvencije učestvuje u finansiranju nabavke i ugradnje specijalizovane opreme. Dodatnih 28,4 odsto podržava kombinovani model finansiranja između korisnika i države”, naveo je Bašanović.
Prema njegovim riječima, kao ključne preporuke projekta navedeni su: uvođenje subvencija za nabavku i ugradnju ručnih komandi, povećanje broja prilagođenih vozila u auto-školama, razvoj lokalnih servisa za ugradnju opreme, pojednostavljivanje administrativnih procedura i atestiranja, edukacija službenika i jačanje institucionalne podrške, informativne kampanje za smanjenje predrasuda.
Bašanović je istakao i ohrabrujući podatak da je više od 90 odsto građana bez invaliditeta izrazilo povjerenje u osobe sa invaliditetom kao ravnopravne i bezbjedne učesnike u saobraćaju.
Događaj je organizovan u okviru projekta “Mobilnost OSI kao aktivni učesnici u saobraćaju”, kojeg sprovodi Savez udruženja paraplegičara Crne Gore u partnerstu sa Udruženjem paraplegičara Podgorica. Projekat je finansijski podržan od Ministarstva saobraćaja, za 2024. godinu.