Bez tvojih pogleda reka sam
koju su napustile obale.
Vetar me za ruku vodi,
tvoje ruke odsekao je suton,
bele ulice preda mnom beže.
I prsti se klone moga čela
na kome se svet zapalio.
Reči su mi u travu zarasle,
tišina ti je raznela glas,
stvari mi siva leđa okreću.
Po tami moga tela
opaka svetlost šestari.