Nikog se nije bojao,
ničeg se nije plašio,
ali jednog jutra,
jednog lepog jutra učini mu se da je video nešto,
al’ reče sebi: “Verovatno ništa.”
I imao je pravo
tako kako je on shvatio stvari
to i nije bilo ništa,
ali tog jutra,
tog istog jutra
učini mu se da je nekog čuo,
otvori vrata i
zatvori ih rekavši: “Niko.”
I imao je pravo
tako kako je on shvatao stvari
nije ni bilo nikog
ali ga odjednom uhvati strah
i razumede da je sam
ali ipak nije baš sasvim sam,
i tek tada vide:
Niko i Ništa stoje ispred njega.