U meni večeras jedna rijeka
razbila ogromna brda daleka,
muči se, urliče, razmiče klance
i kida svoje zelene lance,
i rije kroz moje srce i peče,
i kroz oči mi kipi i teče.
U tebi večeras ta ista rijeka
čudno je meka.
I čas je srebrna.
I čas je plava.
U njoj se tišina odslikava.
Svako u sebi rijeke druge
pod istim mostovima sretne.
Zato su naše sreće i tuge
uvijek drukčije istovjetne.