Ana Ahmatova jedna je od najsjajnih, najizuzetnih i najtalentovanijih ruskih pesnikinja, gorda i istovremeno nježna žena proživjela je dug život, ispunjen mnogim tragičnim iskustvima.
“Napisah reči”
Napisah reči koje
Dugo nisam reći smela.
Tup bol je glave moje
I čudna zamrlost tela.
Umuče rog daleki.
Zagonetka srcem ista.
Jesenji pršić meki
Po kockama trga blista.
Šuš zadnjeg lišća svela.
I misli zadnje što tište.
Da smetam nisam htela
Tom, koji veselost ište.
Opraštam usni dragoj
Ja šale surove njene…
O, po prtini blagoj,
Vi ćete sutra kod mene.
Sveće će plamen viti
U sobi, treptaja snenih.
Ceo buket će biti
Ruža, iz bašta staklenih.