Ne diraj me noćas
ne šalji mi pjesme,
hoću noćas samo da ostanem budna.
Ne diraj mi zvijezde,
ne diraj mi nesne,
ionako misliš da sam mnogo čudna.
Nekako mi lakše kad prećutim slova,
kad ne kažem ništa što mi je na duši,
i ujutru budem neka druga, nova,
zato ne dam nikom da mi ćutnje ruši.
Pokušaj da shvatiš,
probaj da razumiješ,
da meni fali jedan dio mene…
ne kradi mi noći, tad se molim Bogu,
jer samo u mraku ja ga naći mogu.
I nije me briga
što za mnoge sam čudna,
i što oko srca ja podižem kule,
pusti me, kažem ti, da sanjam budna,
pusti me dok nijesu zore svanule!