Branko Miljković jedan je od najpoznatijih pjesnika našeg podneblja, iako je živio kratko, ostavio je mnoštvo svojih poznatih djela, a “Očajna pesma” je samo jedno u nizu.
Očajna Pesma
Polet je nasilje, nedoučeni dane;
Nebo je dato pod napolicu laži.
Kuda ću? Šta ću? Svuda me noć traži;
Psi me recituju i gluve poljane;
Cvet i ptica uhvaćeni su u laži!
Mi znamo okrutnosti prerane slobode
i san po meri noći kad nas takao,
krivotvornu zoru kojoj pišu ode
i silazak u srce ko silazak u pakao
po ljubavno đubre uz sjaj nepogode.
Dušo, životinjo koju prati seta,
upoznaj nas s mrazom koji piše pesme;
Šumo teška rimo na kraj bela sveta,
zar zlo pobeđeno ni zapevati ne sme
pred novim zlom koje počinje da cveta?!
Misao koja ne ume da misli
zavlada svetom. I sada je kasno
bilo šta reći što bi bilo jasno
i čoveku i ptici pod kojom smo kisli
i mrtvima koji istrunuše časno.