Oko moje drage ko sunce ne blista,
od korala mnogo bleđe joj usnice,
grudi su joj tamne naspram snega čista,
kosa ne od zlatne, već od crne žice;
Video sam belih i crvenih ruža
ali takve ruže njen obraz ne boje;
I poneki miris veću radost pruža
nego miris daha u najdraže moje;
Ja njen govor slušam kao milu zgodu,
al muzika lepše moje uho kupa.
Ja nikad ne videh Boginju u hodu,
kad mi draga ide, ona zemljom stupa.
Al’ ja ipak mislim, o tako mi Boga,
da joj nema ravne usred sveta toga.