Ostani
u domenima srca
sa autobiografijama
koje sam ti pisao u
rođendanske
čestitke i
ne ostavljaj oči boje islama
postoji moda po kojoj vredi
voleti samo pred
presvlačenje za izlazak
trebam šaš kose koja
je spektakl bez posebnog
datuma i slavistiku koju
znam kroz tvoje
držanje pred roditeljima i
žestinu alkohola
zato ostani pored lirskog
marketinga prirode za koje
pesnici misle da je samo
njihovo dostignuće
i dođi još rukama.
Ostani
pod kičmom svemira
koju sam ti pokazivao
zarad konkretnih pokreta
prstiju koji su te hvatali
u svoje mreže i ne brini da li je
kaiš usklađen sa bojom cipela
dok je boja tvojih vena
usklađena sa bojom očiju
jer ostaće hortikulturne
navike i drveće razvučeno
između ramena
u čiviluku je trešnja
i onda kreni ekstremitetima
prema meni kao na
najkraće putovanje
na svetu.
Ostani
jer nećeš moći bez
buntovništva krošnji
i drveća koje je svojim
korenjem zapušilo
usta zemlji
postoji antilogičnost srca
u tvojim objašnjenjima
kako je more toliko lepo da
ne bi trebalo da nas zanima
koje ribe žive u njemu
to je više muška stvar
za nju ne bi vredelo odseći
ruke kao da su meso za
poneti kući posle svečara
i moja misao o tebi
dobija noge.
Ostani
i veruj u urbanu legendu
meseca koji se probija
između zgrada
zbog tebe volim jezike
koji imaju ženski rod
ne idi jer nisam spreman
da te izgubim na način
na koji sam to isplanirao
i deca pucaju na mene
vodenim pištoljima i ja padam
padam na leđa koja mi nedostaju
daleko od očiju ne znači
daleko od srca već
daleko od ruku.
Ostani
jer si ušla pod moju kožu
kao što dim cigareta u
zagušljivim kafanama ulazi
u odeću
sa dramatizovanim
kaputima na železničkim stanicama
ima poza u kojima sam zgrčen
kad primetim da me posmatraš
ako odeš znam da više
neće biti sunca
ni prostornog planiranja
gde možeš da se razmašeš
i budeš moja
toliko da i sam mogu
da se zakunem.