U nastavku donosimo “Serenadu”, Mike Antića, pjesmu prepoznatljivu po nježnoj atmosferi i jednostavnom, ali snažnom emotivnom izrazu. Antićeva poezija i ovdje donosi prepoznatljivu bliskost i osjećajnost, zbog čega njegovi stihovi i danas pronalaze put do čitalaca.
Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno veče žuto.
Oprosti, bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oči zaluto.
I sasvim nespretno prosuo se
kao lopata vrelog snega,
nasmejan, izgužvane kose,
od ptica ranjav, od cveća pegav.
Oprosti, uvek moram da odem.
Vetrove žute jesen već plače.
Jezera – oči.
Što kvase vode
obale niske za skitačem?
Uvek se biva lep na početku.
Pomalo dobar.
Pomalo tužan.
Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tuđ,
na kraju ružan.
I uvek samo sebe imamo
i san pun želja,
nedorečen.
Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno žuto veče.