Praznik Prvi maj je nekad bio najznačajni datum u godini, predstavljao je vrijeme slavlja i parada, kako kažu stariji sugrađani koji pamte to vrijeme.
Prvomajskom prazniku se pridavao veliki značaj i poštovanje, a Berane je zajedno sa svim radnicima slavio taj dan.
A većina građana Berana će na ovo reći da radnika u gradu ima malo, pa se nema i šta slaviiti.
„Privatnici to i ne poštuju, ili daju samo jedan dan. Prvi maj se nekad slavio a sad to je samo mrtvo slovo na papiru“, kazao nam je Jagoš.
Nekada je Berane bio industrijski i radnički grad, a danas više nema radnika ni radničkih prava, pa čak ni proizvodnje. Radnici su se poštovali i cijenio se njihov rad i trud.
„Prvi maj se tad slavio kao veliki praznik, u svakom gradu su se organizovale tribine na kojima su se držali svečani govori sa naglaskom na radnike i na njihova prva, što se kasnije pretvorilo u proslave“, kazao nam je Šćepan.
On dodaje da se danas za većinu ljudi Prvi maj svodi na roštilj i slobodne dane, i to ako ih radnici dobiju. U nekadašnjoj Jugoslaviji, za ovaj praznik održavale su se brojne prvomajske parade.
„Prvi maj je nekad za nas bio doživljaj, palili smo gume, kći sam se vraćao sav garav. Mjesne zajednice su pravile izlete. Družili smo se, a sad od toga 
nema ništa“, kazao nam je Rašo.
nema ništa“, kazao nam je Rašo.Sve do sedamdesetih godina prošlog vijeka, Međunarodni dan rada je uglavnom obiljeležavan različitim kulturnim manifestacijama. Oni koji su radili tokom praznika dobijali su za to posebnu naknadu koja je išla i do polovine mjesečne plate.
Prvi maj je bio jedan od najpopularnijih praznika i svečanosti su počinjale još noć prije uz logorske vatre i druženje. Tako je nastao Prvomajski uranak, doček praznika i zbor radnih ljudi u rano jutro.
Sedamdesetih, ovaj običaj se malo izmjenio.
Umjesto cjelonoćnog bdijenja, ljudi su počeli da, rano izjutra, kolima dođu u prirodu i, dok je sa radija u autu dopirala muzika, založe roštilj i naspu hladno piće i tako započnu svoj mini odmor.
Tokom osamdesetih i devedesetih kapitalizam polako ulazi u Jugoslaviju, počinju kašnjenja plata i pad u platežnoj moći radnika.
Prvomajske parade više nisu održavane, a slobodni dani za ovaj praznik počeli su da se koriste za odlazak u šoping ture do Grčke i Trsta, kako bi se pazarilo više za manje para.
Ovo je bio uvod u ono što će uslediti. Pred kraj 20. vijeka radnička klasa odlazili u rat.
Za platu se samo mogao kupiti hleb, a radni dani nisu se razlikovali od neradnih.
Novi vijek je donio vrlo malo promjena. Veliki broj ljudi ostao je bez posla i za velike proslave para nije bilo.
U našem gradu ove godine organizuju se Prvomajski uranci i roštilji, vraćemo se starim običajima, i izgleda ćemo morati i borbama za radnička prava.