Deficit tekućeg računa platnog bilansa je u 2018, povećan na 17,2 odsto BDP-a, sa 16,1 odsto BDP-a u 2017. godini. Veći deficit tekućeg računa generisan je visokom stopom rasta robnog deficita i padom suficita na računu primarnih dohodaka, piše Analitika.
„Rast trgovinskog deficita (44,4 odsto BDP-a) je bio vođen uvozom investicionih dobara i rastućim troškovima naftnij proizvoda. Solidnom rastu izvoza roba (14 odsto) doprinio je izvoz struje, aluminijuma i hemijskih proizvoda. Rast proizvodnje u energetskom sektoru od 62,1 odsto omogućio je da se izvoz struje poveća 2,2 puta. Povećanje proizvodnje aluminijuma od dva odsto praćeno je i rastom izvoza aluminijuma od 2,8 odsto, ali je smanjen učinak rudarstva, uz pad izvoza rude nosita za 28 odsto. Proizvodnja novih farmaceutskih proizvoda rezultirala je rastom izvoza hemijskih proizvoda za 68,3 odsto. Povećanju uvoza (10,8 odsto) najviše je doprinio uvoz mašina i transportnih uređaja, nafte, rude, gvožđa, čelika, prehrambenih i raznih gotovih proizvoda. Godišnji rast uvoza mašina i transportnih uređaja od 15,5 odsto odražava visoku uvoznu zavisnost investicionih ulaganja u turizam, infrastrukturu i energetiku“, navodi se u proljećnoj analizi makroekonomskih kretanja i strukturnih reformi za 2019. godinu.
U analizi koju je pripremio Direktorat za ekonomsku i razvojnu politiku Ministarstva finansija se ističe da je u međunarodnoj razmjeni usluga za prošlu godinu povećan suficit za 9,9 procenata, kao rezultat rasta prihoda po osnovu turizma za 8,6 odsto i transporta za 21,7 odsto.
„Ostvareni prihodi od turizma u vrijednosti od milijardu eura čine 64 odsto ukupnih prihoda od usluga. Rashodi od usluga su veći za 18,2 odsto usljed većeg odliva po osnovu transportnih i ostalih poslovnih usluga. Negativan neto izvoz (robe i usluge) oduzeo je realnom rastu BDP-a 2,1 procentni poen, i pored toga što je izvoz roba i usluga rastao po stopi od 13,9 odsto“, navodi se u dokumentu.
Više od polovine deficita tekućeg računa finansirano je ostalim investicijama, koje se najvećim dijelom odnose na povećane obaveze nefinansijskog privatnog i sektora države prema inostranim povjeriocima.
„Odlivi po osnovu kreditnog zaduženja države su u najvećoj mjeri uslovljeni isplatama po osnovu zajma od kineske Eksim banke za gradnju auto-puta Bar- Boljare. Neto strane direktne investicije su pokrile 40,7 odsto deficita tekućeg računa“, precizirano je u analizi.
Naglašava se da je deficit tekućeg računa u prvom kvartalu 2019. povećan za 4,6 odsto kao posljedica pogoršanja salda roba i usluga i pada suficita primarnih dohodaka.
„Najveći generator platnobilansne neravnoteže je povećanje robnog deficita za 5,1 odsto u odnosu na prvi kvartal 2018. Veća ulaganja u turizam i energetiku i ubrzana gradnja auto-puta podstakli su domaću tražnju, što je uslovilo bržu dinamiku rasta uvoza (4,4 odsto) od izvoza (1,7 odsto). Ostvareni suficit na računu usluga, primarnih i sekundarnih dohodaka pokrio je svega 22,4 odsto spoljnotrgovinskog deficita, što je približno nivou prvog kvartala 2018“, pojašnjeno je u analizi.