Ovo je esej koji bi svaka žena trebalo da pročita.
Esej govori o položaju žena u 20. veku u kome autorka razvija tezu da je za uslove dobrog pisanja potrebno imati sopstvenu sobu i godišnji prihod od 500 funti. Preko metafore o pisanju i lošem položaju ženskih autora u književnosti, nemogućnosti da žena ostvari samostalnost u vidu sopstvenih prihoda, Virdžinija Vulf zapravo priča o nečemu što je i danas u nekim delovima zemlje i dalje veliki problem.