Roman Stranac napisan je u prvom licu. Sastoji se iz dva dela. U prvom delu je opisan Mersoov život. On nema prijatelje i vreme uglavnom provodi sam. Na početku saznaje da mu je majka umrla i to ga ne potresa mnogo. U drugom delu Merso je u zatvoru i čeka presudu.
Merso je mladi francuski službenik, a u romanu se opisuje njegov život od trenutka kada je saznao za smrt majke do iščekivanja vlastite smrti zato što je bez razloga ustrelio Arapina (Arapin je izvadio nož, a Mersoa je u tom trenutku zaslepelo sunce – to ubistvo je splet nesrećnih okolnosti). Na majčinom pogrebu nije plakao nego je razmišljao o tome kako je njegova majka pre smrti pokušala da vodi život kako je htela. Ljudi ga zbog toga osuđuju jer njegova „hladna“ reakcija nije uobičajena u svijetu u kom se očekuje da se na pogrebima plače.
Na suđenju zbog ubistva Arapina tužilaštvo naglašava njegovu žuljevitost koju potkrepljuje tvrdnjom da nije plakao za majkom i da je isti dan našao ljubavnicu pa je na kraju osuđen na smrt (osuđuju li ga na smrt oni čiji je moral inferiorniji ili superiorniji?). Možda je ono što se nekima čini kao krajnja bezosećajnost zapravo istinska osećajnost, oslobođena zadatih normi ponašanja i društvene glume; inteligentan, ravnodušan, žuljevit, hladan, no zapravo ne želi lagati i ne pristaje na ono što od njega traži društvo, a to je lažna dvoličnost.